Prvi nespretni pokušaj puzanja. Prvi osećaj čvrste hrane u ustima. Možda čak i prvi zagrljaj u naručju vaše majke. Možda se svega toga ne sećamo, ali istraživanja sugerišu da naš mozak ta sećanja čuva na sigurnom mestu. Svakako su „zaključana u našoj glavi“, sugerišu nove studije.
Volela bih da sam više, mnogo više propitivala svoje babe i dede kako je to bilo kada su oni bili mladi. A sigurno bi mi pričali o svemu…
Razgovarala sam sa mnogim veoma starim ljudima koji su bili sasvim zdravi. Pre svega, kajali su se – što su se dozvoljavali da budu bezobrazno iskorišćavani!
Da li, opterećeni ovakvim spiskovima, zaboravljamo šta je našoj deci zapravo najvažnije i šta je to po čemu će oni nas pamtiti?
Srećem ih često, i za tili čas sam opet devojčica, opet je raspust i opet sam na selu, u planini gde je sve mirisalo na život…
Zašto nam se, za razliku od detinjstva, u odraslom dobu čini da nam dani, nedelje i meseci izmiču vrtoglavom brzinom?
Kažu – važno je da je sve organizovano. Mnogo je važnije da imaju šta da zapamte.
Egoizam uvek preti da nabuja u jedinca u porodici, nad kojim roditelji preterano lebde i strepe
Kritičkom stavom, ova devojka vratila je mnoge u detinjstvo i podsetila šta su prave vrednosti koje će deca pamtiti
