Dario Rosi: Teške teme izbegavam ili ih izokrećem na šalu

Vraćajući se stazom sećanja u prošlost, na ljude koji su ostavili trag u memoriji, a od sećanja - mnogo više nego što smo mislili... Dario Rosi piše o ljudima jer "nijedan čovek nije ostrvo"...

Sećanja na neke ljude, na njihov uticaj i ono što su mogli biti – da smo i njima i sebi dali priliku da se bolje upoznamo, da provedemo više vremena zajedno, da bolje shvatimo razumemo, da se otvorimo i pričamo… Dario Rosi o ljudima, o sebi, o svom karakteru i onima koji su mogli da učine njegov život bogatijim, a koje je ponovo pozvao iz svog sećanja…

Na svom Facebook profilu Dario Rosi podelio je još jednu priču o svom životu:

Dario Rosi o sećanjima
Foto: Facebook/Dario Rosi – Kada bačena mreža sećanja povuče iz 3. osnovne Zorana R.

„Već dve godine u glavi slažem roman. Zapravo slažem ih nekoliko, pa mi je i samom jasno da od te rabote ništa biti neće. Gen mi je davno zaplovio iz Italije, fasciniran lepotom Boke zastao u njoj na nekoliko vekova, a mene porodio na zelenom Vračaru. I tako mi u temelj karaktera usadio dolce far niente, ili po naški slatku dokolicu. Koju prati lakomislenost kao odbrambeni mehanizam. Što znači da teške teme izbegavam ili ih izokrećem na šalu. Kad se baš mora „ozbiljnost“ saslušam, primereno otćutim i uz uzdah je zaključim sa „jeb’ga“, esencijom svakovrsne mudrosti. Jer ko sam ja da šaljem poruke i delim savete, poštenije je da čoveku platim ručak nego mu dam besplatni savet. Dakle shvatili ste zašto su mi roman(i) i dalje u glavi umesto na ‘artiji.

Najčešće dumam nad romanom koji mi je naručen. Naime drugar, uspešni regionalni izdavač mi je pre dve godine ubacio crva „ne budi lud, bolest je danas aktuelna tema, odradi intimno i pametno Pavlov autizam i tvoju MSa i imaš hit roman“. Tako da povremeno zabacim mrežu u sećanje pa se u njoj nađe i neka froncla od romana. Bude tu i tuđe pameti, sećanje na davno iščitanog Hemingveja “nijedan čovek nije ostrvo… svako je deo kontinenta, deo zemlje… stoga, nikad ne pitaj za kim zvona zvone – ona zvone za tobom. Bio sam ubeđen da sam pročitano usvojio. A zapravo sam kroz život zaobišao toliko tih ostrva i ne obrativši na njih pažnju. Misleći kako su pusta. A setio sam ih se tek kada je pustopolja i meni odvalila šamarčinu.

Pa bačena mreža povuče iz trećeg osnovne Zorana R., matematičkog genija i šampiona igre „Ko pre“, koji tokom časa u grču mora da optrči učionicu, nekada i preko klupa. Pa mi je žao što tada nisam znao šta je Asperger, da sednem pored njega, zagrlim ga i zajedno sačekamo da spazam prođe. Pa zahvati sliku velikog odmora u osmom razredu i Bogoljuba P. koji se ne odvaja od mene, znajući da onda ne smeju da mu ubace petardu u kapuljaču. A ja ga teram, umesto da budem ponosan što je u svojoj retardaciji mene prepoznao kao zaštitnika. Ili R.E. iz gimnazije čiji je, sada znam, autizam bio okidač za dečiju surovost. Najčešće mi izranjaju slike Branka E. koji je živeo u mojoj zgradi. Branko je imao Down sindrom i ceo svet mu je bilo parče trotoara Krunske, omeđeno Molerovom i Koče Kapetana kao provalijama. Decenijama je svakog bogovetnog dana, od 11 do 14 špartao gore-dole duž tih 30ak metara. Uvek uredan i čist, sa pantalonama na čije se ivice možeš poseći. Prolaznici su ga znali i pozdravljali, a on ih je pratio duž svoje štrafte budno pazeći da ne pređe granicu. Imao je svoj ritam razgovora i nikad ga nije menjao. Tako se i naša svakodnevna komunikacija svodila na dve rečenice, ispunjavanje forme u prolazu. Pa žalim što mu nisam posvetio više vremena, što ga nisam naučio da kaže cvrčak i da kaže more, što ga nisam uzeo za ruku i sa njim pobegao čak tamo do Baba Višnjine.

Znam da sam rekao kako ne volim da delim savete, ali evo vam jednog za kraj. Ukradite malo vremena pa se prisetite koliko ste kroz život sličnih ostrva oplovili misleći kako su pusta. Da ste samo na tren kraj njih bacili sidro, možda ne bi našli blago, ali bi svakako postali bogatiji…“

Izvor: Facebook/Dario Rosi

Pročitajte i – Dario Rosi: Detinjstvo međ’ babama na potezu Kalenić pijaca – Novo groblje – kafenisanje po komšiluku

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Svetski dan stanovništva 2024 – „Ne zaboravi nikoga, računaj svakoga“

Svetski dan stanovništva obeležava se svake godine 11. jula

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img