U Ministarstvu prosvete navode da uniforme ne treba da budu skupe, da to može da bude i obična majica, a da je cilj da se razvije kolektivni duh, da se povećaju svest i odgovornost učenika
Današnji mladi su osuđeni na propast - goje se od brze hrane i godina sedenja, oglupeli su od pištavih smartfona, seksualnost im je uškopljena i iskrivljena od stalnog priliva tvrdih pornića. Šta ih može spasti? Samo boks. Samo od boksa mogu da očvrsnu, samo boks može da ih vrati u telesni svet, samo boks može da ih podseti da imaju telo, glavu i srce, i samo boks može da ih ulepša i obezbedi im devojku
Šta se to dešava sa delom mladih ljudi? Kad se devojčice ovako ponašaju, šta li tek rade njihovi drugari? Otkuda toliko agresije, nekontrolisanog ponašanja?
Možda deca i mladi ne odbacuju autoritet, naprotiv. Možda najviše treba da nas brine to što se oni olako i dobrovoljno povinuju oblicima autoriteta mnogo strožim od onih koje inače odbacuju. „Tradicionalnim autoritetima” izuzetno je teško da mlade „privole na poslušnost”, dok se s druge strane pojavljuju neki novi autoriteti koji se mogu nazvati „autoritetima-uticajima”. Omladina više ne osporava autoritet odraslih, ona ga ignoriše; ali se pritom potčinjava autoritetu „svirača čarobne frule” koji su mnogo moćniji i bezobzirniji od „tradicionalnih autoriteta”. Zbog toga treba da razumemo zašto se oni tako jednodušno opredeljuju za neke izuzetno ugnjetačke oblike autoriteta.
Na južnom polu naše planete, Antarktiku, postoji jedna stvar koja zvuči kao da pripada naučnoj fantastici: pitanje „koliko je sati?” tamo nema jedan tačan odgovor.
