I taman pomisliš, ovi će nešto poduzeti, kad se glas pretvara u karanje: „Jao, gospođo, pa znate ne sme tako malo petoipogodišnje dete bez nadzora, samo za ruku i uz njega! Eto do čega može da dođe!
Mama Vesna i sinovi Đorđe (7) i Simeon (4) zavrnuli su rukave i spremili pituljke sa puno ukusnih i živopisnih sastojaka. Lako se spremaju i još lakše klopaju!
Premalo govorimo o dobrim stvarima. To znači da onih drugih ima previše. To opet ne znači da ovih dobrih nema dovoljno malo da bi se o njima moglo i trebalo govoriti mnogo više.
Preispitajmo vrednosti, ali stvarno, i ne podmećimo objašnjenje da za novcem jurimo „zbog dece“ da bismo im obezbedili sve u šta upere prstom (neke igračke služe tome da ne budu kupljene) i što mi odnekud znamo da njima (ili nama?) baš treba.
Kako to da oni koji kobajagi vode naše društvo ne uviđaju da je bolje da sutra to društvo bude zajednica vrednih pojedinaca „uvedenih u red“ nego skupina uskraćenih za „maženje od kojeg rastu pamet i mišići“?
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
