Istraživanja uglavnom pokazuju da skoro trećina tinejdžera ne pročita ni jednu knjigu sa spiska obavezne literature, ali 70 odsto njih čita knjige koje nisu na tom spisku. Da li bi se deca vratila knjizi kada bi lektira bila njihova i prilagođena njima?
Naša deca nisu ni glupa ni nesposobna, naša deca su živahna, jednako pametna i sposobna i treba ih podsticati, raditi sa njima i dati im jasne ciljeve, smatra profesor srpske književnosti 20. veka Aleksandar Jerkov.
Iz Biblioteke grada deca pozajmljuju prosečno 1.400 knjiga na dan. – Vole spoj fantastike i humora, a manje poeziju. – Nedostaje vrednovanje savremene književne produkcije
Nema potrebe oduzimati im iPad ili kontrolisati koliko sadržaja pregledaju na internetu: ostavite ih same sa knjigama i čekajte da vidite šta će se desiti
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
