STALNO pomerajući granice u srpskoj literaturi za decu i mlade, Uroš Petrović stiče veliku popularnost i van granica zemlje. Njegove priče-mozgalice, romani sa zagonetkama i fantastične pustolovine osvajaju i čitaoce u Mađarskoj, Grčkoj, Italiji, Češkoj, Makedoniji, a nedavno je ovaj autor svoju raskošnu maštu predstavio i hrvatskoj publici.
– Bilo je veoma inspirativno, druženja su organizovali zagrebački Gete institut i biblioteke iz pomenutih živopisnih gradića – kaže za “Novosti” Petrović, autor “Dece Bestragije”, “Petog leptira”, “Misterija Ginkove ulice”…
20 inspirativnih citata Uroša Petrovića za roditelje i nastavnike
* U čemu ste naročito uživali?
– Nikada ne putujem tek tako, samo iz profesionalnih poriva – to onda ne bi bio put na kojem se događa život, to bih smatrao stranputicom. Ne samo da sam uživao u živahnoj kulturološkoj razmeni, stigao sam i da zakačen na sajlu dva puta preletim preko Pazinskog ponora, učestvujem u prvoj istarskoj aukciji knjiga u Poreču (i uspešno izlicitiram staru, potpisanu knjižicu sa notama i rečima pesama iz mog omiljenog filma “Kekec”), probam podravske i istarske specijalitete čija imena zvuče jednako egzotično kao što im je i ukus, zagubim se u uskim uličicama od kamena i saznam, na primer, da se tamošnje selo Kringa pročulo po vampirima.
* Šta vam je ostavilo najlepši utisak?
– Dogodilo se nedavno, baš tu na hrvatskom primorju, i nešto zaista posebno – rodio se dečak Aven, koji je ime dobio po junaku iz mog prvog romana “Aven i jazopas u Zemlji Vauka”. Postoji li bolja, lepša i inspirativnija posledica onoga što radim? Ja ne mogu da je zamislim.
* Nastavljate li putovanje, šta vas čeka posle Hrvatske?
– Ponekad pamtim u skupovima po sedam, a i da ne bih ovaj članak pretvorio u nešto nalik na geografski pojmovnik, evo taman toliko narednih destinacija: Veliko Gradište, Sirig, Geteborg, Aleksandrovac, Ljubljana, Portorož, Bečej. Tim redom. Jedva čekam.
– Ima pravih bisera – od molbe da ih upoznam sa nekim od likova iz knjige (najčešće sa zelenokosom Martom), do toga da su me, pre nego što su me videli uživo, zamišljali kao mudrog starca dugačke brade, koji sedi pored kamina i, dok mu senke igraju po licu, smišlja priče. Jednoga dana, možda će ta njihova zamisao biti sasvim podudarna sa stvarnošću.
* O čemu je reč u novom romanu “Karavan čudesa”, koji ste upravo završili?
– Kada bih pokušao u nekoliko rečenica da opišem temu novog romana, slutim opravdanu bojazan da bi taj skup reči izgledao prilično sumanuto. Već na prvoj stranici, dečak koji je glavni junak biva iznenada uhvaćen za vrat, strpan u vreću i natovaren na misteriozna, grbava leđa. Ne umem da pišem po unapred osmišljenom sinopsisu – mislim da bi to bilo preudobno za moj lutajući način delanja. “Karavan čudesa” je svojim daljim tokom iznenadio i mene, te neka i put te knjige bude poput puta tajanstvene kolske povorke koji je u njoj i opisan – truckav, vijugav i nepredvidljiv. Izlazi uskoro.
