– ... Deca su napunila džepove kolačima i pobegla, tražeći kroz šumu put do svoje kuće. Kad su je pronašli, zatekoše u njoj drvoseču samog i tužnog. Zla maćeha je otišla, a deca zagrliše svog oca...
– I živeli su srećno do kraja života.
– Jeste, tako je bilo.
– A šta je bilo posle?
– ... Zadivljen njenom lepotom, kleknu i poljubi je. Ona se probudi, a za njom i čitav dvorac. Princ i princeza su se zaljubili jedno u drugo, uz dozvolu kralja i kraljice se venčaše, odoše u prinčev zamak...
– I živeli su srećno do kraja života.
– Jeste, tako je bilo.
– A šta je bilo posle?
– ... Kad se vuk probudio, zaputi se bunaru da utoli žeđ, nagao se nad vodu da pije, povuče ga teško kamenje i on se utopi. Sedam jarića sa svojom majkom zaigraše oko bunara radosno...
– I živeli su srećno do kraja života.
– Jeste, tako je bilo.
– A šta je bilo posle?
Kao što dete neće naučiti da skija na asfaltu, tako neće zavoleti da čita odmalena sedeći ispred ekrana. Zato, roditelji, izvolite – u knjižare i biblioteke, pa se kod kuće udobno smestite, i čitajte svojoj deci.
Gledam odozgo tu čupavu glavu, šmrcav nosić, dugačke trepavice. Pa male šake koje stiskaju omiljeno ćebence, male bose noge i prstiće koji izviruju iz prevelike sestrine pidžame...
Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Ako se roditelji, koji su se naljutili zato što je dete uradilo nešto loše, malo distanciraju, dete se uplaši da ga manje vole i prihvataju, tako da pokušava da „povrati” ljubav i prihvatanje.
Učenici osmog razreda u svim osnovnim školama u Srbiji polagali su jutros završni test iz Srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti.
Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić - zašto su očekivanja "ubice" raspoloženja, provoda i sreće
Piše: Snežana Golić, pedagog
