Tata kupi mi auto: Nenad Pantić, „Father of twins“

Predstavite nam se kao tata?

Ja sam Nenad Pantić. Tata sedmogodišnjih blizanaca Đorđa i Sofije i dvoipogodišnje Sonje. Još sam i četvrto, kako ona kaže, najstarije dete, mama Marine. Radim i živim kao učitelj, i autor sam instagram profila „Father of twins“.

Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?

U potpunosti! Ali u vaspitanju (naše) dece ravnopravno učetvuju bake i deke, stričevi i strine, tetke, ujaci i ujne, komšiluk i ostala bliža i dalja rodbina. Jer, „za odgoj jednog deteta potrebno celo selo“. Nažalost, danas na to zaboravljamo i neretko se dešava da u porodicama imamo igrokaz „dobar“ policajac – „loš“ policajac. Trudimo se, i iskreno se nadam da uspevamo u tome, da u našem domu nema takvih predstava. Pozorište u kući radi svakoga dana, ali se igraju neke lepše uloge. Nekada je mama ravnopravnija, a nekada ja. Ponekad mama (pre)vaspitava i mene, a ponekada i ja uradim sve kako treba.

Koliko porovodite vremena sa svojom decom?

Posao učitelja pruža nam mogućnost da se u većoj meri posvetimo deci i roditeljstvu nego neka druga zanimanja. Vreme koje svakodnevno provodimo skupa zavisi od smene u kojoj radimo. Organizovali smo svoje radno vreme tako da mama Marina (takođe učitelj) i ja radimo u suprotnim smenama kako bismo mogli sve da postinemo i kvalitetno provedemo vreme sa decom, ali i obavimo svakodnevne poslove. Bez obzira na kada radimo, tokom radne nedelje se trudimo da sa Đorđem, Sofijom i Sonjom provedemo, koliko to okolnosti dozvoljavaju, što više vremena u zajedničkim aktivnostima koje nisu u vezi sa školom.

Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?

Uh! Ne treba puno vremena za same aktivnosti koje realizujemo onoliko koliko vremena treba da sve vratimo u redovno stanje. Za kreativan rad uvek možemo koristiti stvari koje su nam na dohvat ruke. Volimo da zajedno sa decom obavljamo kućne poslove od razvstavanja posuđa, do pakovanja veša. I to je jedan od načina da se kvalitetno provede vreme sa decom, jer ako te stvari radimo kada oni nisu u stanu dovodimo ih u zabludu da se kućni poslovi obavljaju sami od sebe. Mama obožava da nam sprema ukusna jela i čim se iz kuhinje začuje „buka“ eto pomoćnika uvek spremnih da pomognu, čuj mene odmognu, pomognu! U petočlanoj porodici teško je posvetiti se (samo jednom) detetu, ali u tome i jeste bogatstvo i blagodet. Đorđe i Sofija su vrlo samostalni i potpuno različitih interesovanja, a Sonja se trudi da ih prati u svemu. Tako da, kada devojčice prave društvo mami, mi dečaci imamo vremena za šah ili uživanje u avanturama super junaka.

Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?

Naš poziv jeste vaspitanje i obrazovanje. To sa sobom nosi pretpostavku da smo sposobni da vaspitavamo decu na pozitivan način. Trudimo se da ideje i ideale vaspitanja prenesemo našoj deci i usadimo zdrave navike i zdrave stilove života. Ali! Često se dešava da zbog „modernih“ i „savremenih“ stavova drugih roditelja pred nama bude nerešivi rebus kako da (naše) reaguje u određenom trenutku.

Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?

Poverenje je veoma važna stvar, kao i iskrenost. Poverenje podrazumeva sigurnost, podršku i potporu i kada se pogreši, a ne samo kada se čine dobre stvari. Pogrešno je razvijati ideal bezgrešnosti, jer će se u tom slučaju deca plašiti grešaka, grdnje i biti nedovoljno sigurna u svoje sposobnosti. Smatram da ih treba ohrabrivati u pokušajima i biti vetar u leđa. Naravno, ne treba ih ohrabrivati u suludim idejama, ali nemojmo ih sputavati i pre nego što nešto pokušaju. Život nam je podario mogućnost da od prvog dana roditeljstva vaspitavamo i dečaka i devojčicu. I da, razlika postoji sve dok ne postanemo svesni razlika između njihovih potreba, interesovanja i karaktera. Neke stvari su u skladu sa prirodom devojčica, a neke u skladu sa prirodom dečaka. Kada to shvatmo, roditeljstvo nam „lakše padne“.

Možete li da opišete savršeno dete?

Ne. Jer kada bih to i pokušao, to bi ličilo na osobu koja pati od bipolarnog poremećaja. Nešto najbliže savršenom detetu je ono dete koje povremeno sluša anđela, a povremeno đavola. Najveći problem roditelja je što zaboravljaju da su i sami bili deca.

Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?

Lepo je to rekla Jasminka Petrović: „Internet je dobar sluga, ali loš gospodar“. Često koristimo društvene mreže i delimo naše porodične avanture, ali nisam siguran da bih podržao i dozvolio deci da ih, u ovom trenutku, koriste.

Naš gastro urednik, Nenad Gladić – Lepi Brka, radi emisiju „Kuvajmo  s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom  Jojom,  kroz ovu emisiju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?

Već sam spomenuo to da deca zajedno sa mamom, a neretko i sa mnom spremaju hranu. Od pita, palačinki, kiflica, pa do roštilja… u sve se mešaju njihovi mali prsti. Sa bakama obožavaju da mese krofne i ostale poslastice od testa. Često se dešava da zamenimo uloge, pa oni meni diktiraju recept.

Šta kažu vaša deca o vama kao tati?

Đorđe i Sofija često kažu: „Tata, baš si pametan!“, ali čini mi se da čujem ironiju u njihovom glasu, a Sonja me zove: „Tata Nenad!“ To je nešto najlepše što čujem u toku dana. Meri se sa Marininim: „Ovo si uradio odlično!“

Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?

Pažljivo birajte aktivnosti koje ćete raditi zajedno sa decom i ne plašite se da ih uključite u kućne poslove, uživajte u njima i pokažite im da nema ničeg loše u neuspehu i greškama. Pogrešno je posle neuspeha da se predaju i odustanu. Više vremena zajedno provodite u prirodi i negujte zdrave stilove života. Vodite računa o temama koje pričate pred decom. Nema ničeg lošeg u tome, da dok su deca u školi ili vrtiću, vreme posvetite sebi.

Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto“?

Ako na to pitanje odogovorim kao dete, da! Sa učiteljskom platom ne preostaje mi ništa drugo već da od tate (i mame) tražim da mi kupe auto. Ali iz pozicije roditelja ne smatram da je tako, jer sa platom učitelja to nije poželjan model poslovanja. Šalu na stranu, nažalost okruženje primorava roditelje da troše novac na stvari koje deci nisu prekopotrebne za srećno detinjstvo. Deci smo potrebni mi, a ne skupe igračke i darovi.

Izvor: Detinjarije.com