Pojam “inteligencija” ima mnogo definicija, počevši od one da je to sposobnost kojom se postižu značajni ciljevi u životu, pa do one u kojoj postoji prepoznavanje ideja koje mogu imati praktičnu primenu. Ponekad se definiše i kao sposobnost brzog snalaženja u novim i nepoznatim situacijama. Iako su definicije različite, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal koji se može dalje razvijati, a ne potpuno zadata, nepromenljiva sposobnost na koju nemamo uticaj.
Nekada se koeficijent inteligencije (IQ) smatrao genetskom činjenicom utrvđenom rođenjem koju je tokom razvoja nemoguće popraviti. Danas znamo da ova tvrdnja nije tačna. Mozak je fleksibilan. On je kao mišić koji možemo trenirati. Slično kao što svoje dete učite da vozi bicikl ili da pliva, možete ga naučiti da koristi svoj mozak na najbolji mogući način.
Dakle, inteligencija nije nikakva privilegija. Ona je naša mentalna, unutrašnja snaga. Možemo je dodatno razvijati stimulativnim okruženjem, sadržajnim iskustvima, učenjem kroz igru… ili je pustiti da se uspava i ostane neispoljena. Od nas zavisi.
Kada je inteligencija najjača?
Inteligencija se razvija najviše u najranijim uzrastima, i raste sve do perioda adolescencije 16-18god, kada se njen dalji napredak usporava ili počinje da stagnira. Ali, različiti aspekti inteligencije dostižu svoj vrhunac u različitim životnim dobima a pojedini se i doživotno razvijaju.
Osnovni faktori opšte inteligencije su fluidna i kristalizovana inteligencija.
- Fluidna inteligencija (brzo mišljenje, kritičko razmišljanje, brzina rešavanja problema) dostiže svoj vrhunac i najjača je oko 20.godine života.
- Kratkoročno pamćenje se poboljšava sve do 25.godine, kada sledi period stabilizacije tokom nekoliko godina, a posle 35.godine počinje lagano da opada.
- Naša sposobnost procene emotivnog stanja drugih osoba dostiže svoj vrhunac kada već imamo mnogo iskustva u odnosima sa drugim osobama, u 40-im ili 50-im godinama života.
- Vokabular je jedan od testova za merenje kristalizovane inteligencije. Verujem da već slutite, od toga koliko čitate, koliko razvijate svoju govornu stranu, koliko slušate, govorite, na različite načine se bavite rečima, zavisi koliko ćete unaprediti svoju kristalizovanu inteligenciju. Zato što se kristalizovana inteligencija zasniva na znanju i iskustvu, svi njeni aspekti dostižu vrhunac u kasnijim godinama.
Šta to, konkretno, znači za nas i našu decu?
U određenoj dobi svako od nas je dobar u rešavanju određenih zadataka, manje dobar u nekim drugim. Ali, ne postoji životno doba u kome smo na vrhuncu za sve ili u kome smo najbolji u svemu. Zato, naš doživotni zadatak je da unapređujemo sebe, i pomognemo našoj deci da najpre uz našu podršku, a sutra oni samostalno, unapređuju sebe i svoju inteligenciju.
Loša i dobra vest
Loša vest: Današnje generacije imaju manji koeficijent ingeligencije (IQ) nego njihovi roditelji. I ne samo to nego svaka nova generacija već 10 godina unazad pokazuje manji IQ nego generacija njihovih roditelja.
Zašto je to tako?
- Tehnologija. Upotreba mobilnih telefona u ranom uzastu. Tehnologija je postala “treći roditelj” i samo na prvi pogled, izgleda bezazleno. Međutim, posledice koje deca imaju kada ih u ranom uzastu prepustimo mobilnim telefonima i tabletima su brojne. U odnosu na prethodne generacije primetna je njihova smanjena pažnja, slab fokus, sve veći broj govornih poremećaja, ne mogućnost odlaganja zadovoljstva. Zato što se u digitalnom svetu od njega ne očekuje nikakva interakcija, osiromašen mu je rečnik, smanjena koordinacija pokreta, povećana kratkovidost, gojaznost, uskraćenost za socijalne kontakte. Svaka nova generacija dece sve manje uspeva da mirno sedi u školskim klupama i zadrži pažnju tokom osnovnih školskih aktivnosti kao što su čitanje i pisanje. Tehnologija pruža visok nivo stimulacije koji deca u realnom svetu nemaju a kada naviknu mozak na tu pojačanu vibraciju kratkih, brzosmenjujućih sadržaja neće uspevati ni da obrade mnoge druge sadržaje iz svog realnog okruženja.
- Deterijahat. Kada kažete da vaše dete ne voli da jede povrće ili da ne želi da se samostalno oblači, šta mislite da bi trebalo da uradite? Jasno, da ga naučite drugačijem ponašanju kako bi prihvatio ono za šta ste vi sigurni da je dobro za njega. Nažalost, danas veliki broj roditelja to ne čini već dečije izjave tretiraju kao ultimativne želje pa celu porodičnu organizaciju usmeravaju ka njihovom ispunjenju.
Da li ste primetili da deca današnjih generacija hoće SVE i ODMAH? Možda i jeste primetili, ali ta rečenica nije istinita. Deca koja nisu u stanju da odlože neko svoje zadovoljstvo su, zapravo, navikla na roditeljsko trenutno ispunjavanje njihovih potreba. Deca se žale da im je dosadno, zahtevaju da im prinesemo ovo ili ono, ni ne pomišljajući da svoje potrebe ispune samostalno. Nažalost, zaboravljamo da trenutno ispunjavanje zadovoljstva decu čini srećnom kratkoročno dok na “duge staze” ostaju nespunjeni, demotivisani, nesamostalni i nespremni za životna iskušenja i lekcije. Umesto toga, trebalo bi da naučimo decu već danas da se suočavaju sa svojim teškoćama, bore sa stresom kako bi u kasnijim fazama života neuzmicanje i pred najmanjom preprekom postalo njihovo podrazumevano ponašanje.
- Nedostatak socijalnih veština. Naša deca ne umeju da se druže. Mi, roditelji govorimo da to nije do nas, da su to, prosto, takve generacije… I, u pravu ste. Međutim, ako vi naučite svoje dete da se druži i ako ja naučim svoje i vaša komšinica svoje… mi već stvaramo uslove da naša deca imaju socijalne veštine.
Dobra vest : Na inteligenciju deteta možemo uticati.
Kako?
- Povratite svoju ulogu. Vi niste i ne treba da budete drugari sa decom. Igra se podrazumeva ali će najbolje drugare dete naći među svojim vršnjacima. Ne plašite se postavljanja granica, jer su one neophodne da bi deca odrasla u samopouzdane, samostalne i zdrave osobe. Granice podrazumevaju utvrđeno vreme obroka, vreme spavanja, vreme koje se provodi ispred ekrana, kao i pravila ponašanja, kućne obaveze primerene uzrastu, i naravno, u školskom uzrastu, školske obaveze.
- Šta je lakše a šta je bolje? Povedite računa šta je vama lakše a šta je za decu bolje. To su, često, potpuno odvojene stvari. Umesto tehnologije vi budite maksimalno uključeni. Naučite svoje dete socijalnim veštinama. Kada su spremni da gube, pobeđuju, prave zdrave kompromise, nauče da preuzimaju odgovornost, podnesu kritiku, koriste reči: hvala, molim, izvoli… oni se uče socijalnim veštinama.
- Vratite se kretanju. Pokušajte da svoje dete naviknete na motoričke igre i na sve ono što podrazumeva skaknje, preskakanje, loptu… Dečija igra iz ranog perioda višestruko utiče na nas kao odrasle ljude sutra.
Odlomak iz priručnika Igre za razvijanje inteligencije kod dece, Jelene Holcer. U priručniku je opisano kako razvijati inteligenciju kod dece na različitim uzrastima iz konkretne aktivnosti.
Pogledajte priručnik ovde.
