Roditelji počinju sumnjati u moje kriterijume za ocenjivanje, moje doživljavanje učenika, traže skrivene motive za to što sam njihovo dete upozorila zbog nečega.
Foto: Freepik
Nije isto brinuti o jednom detetu ili o njih dvadeset troje. Moj razred ima 23 učenika. Dvadeset tri glavice. Plavokosi, smeđokosi, dugokosi ili kratko ošišani, smeđooki ili sjajnih zelenih očiju, svi su oni moji dragi mališani.
Ponekad mi je to teže objasniti roditeljima nego učenicima. Ove sam školske godine već nakon dva dana znala ime svakoga od njih (i sama sam bila prijatno iznenađena time), a već početkom oktobra postali smo pravi tim.
Kada dolaze na individualne razgovore, roditelje najviše zanima kako se njihovo dete snalazi u razredu, što radi…
Otprilike sredinom nastavne godine u prvom razredu počinju i primedbe:
„Niste primetili da dete A gura moje dete!”
„Dete B govori ružne reči i ne želim da moje dete sedi s njim”…
Kad čujem takve primedbe, polako zauzimam obrambeni stav ili preispitujem situaciju. Poslednjih dana roditelji mi, nezadovoljni ponekom slabijom ocenom svog deteta, često govore:
„Kod kuće je sve znao”
„Kod kuće piše kao violina”
„Kod kuće sabira i oduzima gotovo napamet” itd.
Roditelji počinju sumnjati u moje kriterijume za ocenjivanje, moje doživljavanje učenika, traže skrivene motive za to što sam njihovo dete upozorila zbog nečega… Nedavno sam, čak, primetila jednog roditelja kako hoda levo-desno ispred našeg prozora i zaviruje u učionicu kao da nešto važno krijemo unutar svoja četiri zida. Otvorila sam prozor i pozvala ga da uđe u učionicu, ali je ostao ispred učionice gledajući u naše prozore.
A što mi to krijemo unutar svoje učionice? Što to učiteljica čini da je pojedini učenik drugačiji u školi nego kod kuće? Koje pogrešno dugme pritisnem pa mi učenik ne pokazuje znanje koje, prema rečima roditelja, pokazuje kod kuće?
Ima dana kada taj učenik provede više vremena sa mnom nego s roditeljima, i u razredu je okružen vršnjacima koji, kao i on, imaju određene potrebe. Kad je u razredu, svaki učenik treba da sačeka red da nešto kaže, treba da zna pravila ponašanja u zajednici i da sačeka svojih pet minuta. Ako učenik ta pravila nije naučio u svojoj porodici, svi imamo problem.
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ružić o merama protiv nasilja u školama: Biće povećan broj pedagoga i psihologa
Ružić je dodao da je, za sada, jedino izvesno da će tražiti veći broj pedagoga i psihologa u školama. Ružić je rekao Tanjugu da je trajanje Radne grupe vremenski ograničeno...
Mi, roditelji dobre dece
Portali Detinjarije, bebac, Zelena učionica, Ringeraja, Moj pedijatar, Najbolja mama na svetu i blog “Mama zašto”, koje prati preko milion roditelja dece predškolskog I školskog uzrasta, pokreću apel za utvrđivanje...
Aleksandar Baucal: Dečja prava su važna ali zaboravljamo da i nastavnici imaju svoja prava
Svi mi grešimo, a kad pogrešimo postoji neka posledica, da bismo dobili povratnu informaciju da je to što smo uradili pogrešno i onda iz toga da nešto naučimo. Sami ili...
Dižemo ruke od dece, a onda se pitamo šta ćemo sa njima!
Portali Detinjarije.rs, bebac.com, Zelenaucionica.com, Ringeraja.rs, Mojpedijatar.co.rs, Najboljamamanasvetu.com i Instagram stranica Mama zašto, koje prati preko milion roditelja dece predškolskog i školskog uzrasta, pokrenuli su kampanju za utvrđivanje i preuzimanje ODGOVORNOSTI...
Nema komentara.