Veoma često očevi mnogo spontanije i sa većom željom ostvaruju kontakt sa svojom decom kada partnerke nisu tu. Šta mislite zašto je to tako?
Piše: Olivera Kovačević, Psihologično
Nekada je važilo pravilo, posebno u kulturi kakva je naša, da je uloga majke u vaspitanju deteta mnogo važnija od uloge oca. Majka je bila ta koja se brine, angažuje i usmerava decu, dok je otac „spoljni igrač“, tj.neko ko brine o finansijskoj sigurnosti porodice i dece.
Razmislite. Da li su psihološki zadovoljnija i, u budućnosti, kompletnija deca ona oko kojih se angažuju oba roditelja ili samo majka? Koliko je za decu zbunjujuće da, u slučaju nedostupnog oca, imaju sliku, a nemaju ton?
Nešto što se u psihološkoj praksi pokazalo kao relevantno jeste podjednaka važnost oca i majke u vaspitanju deteta. Deca iz porodica gde su oba roditelja spremna da daju sebe i posvete se vaspitanju deteta u istoj ili makar približnoj meri, kada odrastu postaju psihološki celovitija, bolje razumeju međuljudske i partnerske relacije, sigurnija su u sebe i svoje sposobnosti i nadasve spremnija da se uhvate u koštac sa životom.
Šta mame mogu da nauče od tata?
Pored posvećenosti, nege i vođenja, koje je svakom detetu potrebno od oba roditelja, može se reći da su, po svojoj prirodi uloge, majke više nežne, negujuće i tople, a očevi stvaraju osećaj sigurnosti, stabilnosti i spokoja kod dece.
Uloga oca je podjednako važna i za dečake i za devojčice. Način na koji se ta uloga vrednuje u odrastanju dece zavisno od pola je drugačija. Dečacima je otac bitan kao model po kome formiraju svoje ponašanje, vrednosti i ulogu muškarca, oca i supruga. Način na koji otac stvara bliskost sa svojim sinom je najčešće kroz igre „izazivanje“- rvanje, tamičenje, zadirkivanje, nadmudrivanje… Takođe, ono što je vrlo važno za bliskost oca i sina jeste uključenost u zajedničke aktivnosti. Nije bitno koja je aktivnost u pitanju, jer dete na osnovu ponašanja oca u tim situacijama uči kako izgleda uloga muškarca. Dečaci koji tokom detinjstva provode dosta vremena sa ocem u zajedničkim aktivnostima, sigurno, kada odrastu, imaju veće samopouzdanje i jasniju sliku muškarca, oca i supruga koju slede.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Gabor Mate, Gordon Nojfeld: Roditeljstvo je pre svega odnos, a ne veština koju treba steći
Da roditeljstvo uspe, potrebna su tri sastojka: zavisno biće kojem je potrebna briga, odrasla osoba voljna da prihvati tu odgovornost i dobra funkcionalna privrženost deteta za odraslu osobu. Najkritičniji od...
Harvardsko istraživanje otkriva šta roditelji mentalno jake i otporne dece rade drugačije
Naučnici sa Odseka za pedagogiju Univerziteta Harvard sproveli su 2020. godine nacionalno istraživanje o roditeljstvu. Ono što je studija pokazala je da jedan određeni stil roditeljstva oštećuje samopouzdanje i samopoštovanje...
Dečiji psiholog savetuje kako da pomognete anksioznom detetu
Dr Robert D. Fridberg je klinički psiholog i profesor univerziteta Palo Alto, kao i direktor Pedijatrijskog centra za bihejvijoralnu zdravstvenu pomoć. Ovo su njegovi saveti roditeljima čija deca pate od...
Stilovi emotivne vezanosti obično ostaju konstanta naših života
Teorija emotivne vezanosti opisuje ishode različitih obrazaca afektivne regulacije između roditelja i deteta. Za svakoga od nas određeni izvestan ishod ili ,,model stila emotivne vezanosti" obično ostaje konstanta celog života....
Nema komentara.