Upravo zbog ovakvog odnosa i emocija koje se unose u vaspitanje prvog deteta, ono najčešće brže progovori i prohoda nego kasnije rođena deca, bude ozbiljnije, odgovornije, neretko uspešnije sa liderskim i negujućim sposobnostima, ali i napetije, rezervisanije, osetljivije na kritiku i sa potrebom za uvažavanjem od strane drugih ljudi.
Nešto što u velikoj meri utiče na formiranje ličnosti prvog deteta i njegove relacije sa roditeljima jeste rođenje drugog deteta. Što je razlika u godinama veća, osećaj zbunjenosti zbog rođenja bebe kod prvog deteta je manji.
Da li je vaše prvorođeno dete bilo zbunjeno, ćutljivo, uplašeno, ljuto ili se na bilo koji način bunilo zbog dolaska novog člana u vašu porodicu?
Dete što je mlađe manje može da razume potrebu i razlog roditelja da imaju još dece osim njega. Do tada bezgranična ljubav roditelja, rođenjem bebe, postaje podeljena. Mališan, jednostavno ne može da shvati zašto im samo on nije bio dovoljan. Upravo iz tog osećaja zbunjenosti i napuštenosti, javlja se ljubomora prema bebi.
Veoma je bitno imati na umu kako se prvorođeno dete oseća kada na svet dođe nova beba, pa ga na taj način i treba stimulisati. Nešto što je jako korisno jesu aktivnosti, rituali i izrazi ljubavi koji su karakteristični samo za vaš odnos sa prvim detetom. Negujte takve rituale, neka se najstarije dete i dalje oseća posebnim i važnim u vašem životu. Čitajte mu bajke pred spavanje, povedite samo njega na sladoled, odigrajte neku igru koja je samo vaša i u kojoj niko drugi ne može da učestvuje.
Gradite jedinstven odnos sa svakim detetom, s obzirom na njihove sposobnosti i afinitete. Na taj način ćete im preneti poruku da su vredni pažnje, jedinstveni i važni u vašem životu. Uvek imajte na umu da deca predstavu o sebi i svetu oko sebe formiraju pod uticajem odnosa sa svojim roditeljima.
Izvor: blog.superskola.rs
