Lekari prepoznaju upalu srednjeg uveta posmatranjem bubne opne kroz otoskop. Traži se prisustvo sekreta, koji odaje netečen bubnjić. Međutim, često se i greši pa se pogrešno i leči. Čak i mirnom detetu nije lako zaviriti u uvo, a ono što lekar tom prilikom vidi, ne mora biti dovoljno jasno da bi se postavila dijagnoza, pa subjektivnost lekara može imati veći značaj nego što bi smela. Međutim, iako se vremenom kriterijumi za postavljanje dijagnoze i lečenje upale uveta u svetu pooštravaju, lekari slabo prihvataju nova uputstva.
Pročitajte i: Zašto pedijatri greše?
Upale uveta jesu složene, i najtemeljnija istraživanja pokazuju da su svega u 5% slučajeva usključivo virusnog porekla. Većinom se radi o mešavini virusnih i bakterijskih patogena, što je i logično budući da najvećma nastaju usled virusne upale gornjih disajnih puteva.
Istina je da će se 80-90% upala uveta zaceliti same. Međutim, taj broj pada na 50% kada se u obzir uzmu samo prave upale uveta a ne i one pogrešno dijagnozirane.
Zbog toga je ne samo važno razlučiti koje lečenje je najdelotvornije, već i bolje odrediti koji slučajevi uopšte zahtevaju lečenje. Striktno poštovanje kriterijuma za utvrđivanje dijagnoze znatno smanjuje broj takvih slučajeva, kod kojih je primena antibiotika i primerena i nužna.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Science Based Medicine
