Izvukla se nisu ni njena braća, čiju neproduktivnost i zanemarenost sam takođe opazila… dan dangube dok njihovi drugovi već uveliko sviraju i treniraju bar po osam sportova i četiri jezika. Jeste da ova naša dvojica, kao, treniraju neku košarku i fudbal, ali to je zanemarivo… Dakle, upisani su i oni, na sve gde je iole bilo praznog mesta na listama. Jer se ispostavilo da za neke od tih aktivnosti treba dete prijaviti još pre no što ono postane plava crta na testu za trudnoću. Da ne bi intelektualno kasnili za ostalima, našlo se tu i nekoliko stranih jezika…
Pomilovanje ili flauta
Ja sam, doduše, na nos padala razvozeći decu naokolo, čekala pred vratima učionica, čitala pored sportskih terena. Par sati noću sam uspevala da odspavam.
Žmu je bio oduševljen. Njegovi ekonomski nagoni su klimali glavom, jer ulaganja u decu su najisplativija… Sve dok nisu stigli prvi računi za 69 aktivnosti i 75 podaktivnosti. Zajedno sa njima je nastupio i ilegalni detinji sindikat naše kuće. Ispostavilo se da oni ne bi. Zašto? Oni bi da se igraju. A, vremena za igru više nema. I ne bi da samo idu po školama. Žmu je pogledao izmučenu ekipu, kojoj se u očima preplitao nemački sa golfom, ukrštajući se sa diplama i planinarenjem slobodnim stilom… I… kapitulirao.
Što i dan-danas smatram ogromnom greškom. Mislim, stvaaarno… Jesu zdravi (Kuc, kuc, kuc! Ko je?), i pametnice, i lepi su, ljubi ih majka, i naigrali su se onoliko… Ali, nekako, k’o da im fali… Flauta, možda?
Odlomak iz knjige „Ispod sedmog neba“
Jelica Greganović, Laguna 2011.
„Svakidašnjica, naoko sasvim nedramatična, za Jelicu Greganović izvor je beskrajnog niza poetskih kalambura, smešnih situacija i nežnih opažanja. Deca, njihovo odrastanje, sitna kućna zbivanja, nevažni događaji iz susedstva – male, obične crtice iz života preko oka i kroz dušu ove autorke postaju silni povod za priču. Dok čitamo te bisere, koji svakog dana prolaze pored nas nezapaženo, ispunjava nas osećanje da bismo ih i mi mogli ispričati, samo kada bismo znali kako. Po tome se ova spisateljica razlikuje od nas: i mi i ona živimo isti život, jedino što mi ne obraćamo pažnju na njegovu nenametljivu lepotu.”
Goran Marković
