Uspavljivanje odojčadi uzrasta 4 i 11 godina

Piše: Ivana Vana Stanisavljević

Sinoć sam prvi put, posle mnoooogo vremena, možda godina, zaspala pored onog koga sam birala u drugoj sobi, a da je mlađa u kući,  nije u gostima bakama i dekama. Prvi san mi je prekinut nakon neverovatnih petnaest minuta, mamaaaa, znaš da ne volim mrak, ni da spavam sama. Mama uzima svoj jastuk i odlazi, uz komentar oca deteta, jesam ti rekao?

Majka je kriva, odgovorna, da znate da jeste. Davno je otac dece pokušavao, istina vrlo stidljivo, da preokrene stvari, neka plače, pusti je, ništa joj neće biti. Samo je i on brzo odustajao i pridruživao se misiji kako što duže uspavljivati decu. Da, da, decu. Obe smo uspavljivali, stariju do skor pet, pa opet od pre godinu dana, mlađu još uvek i ona će uskoro pet. Takva nam karma. Dobro sa starijom je sada više pričanje, češkanje, poveravanje, ali mama obećala si, kako nju možeš da uspavljuješ godinama, možeš sa mnom da popričaš dva minuta i uvek dozvolim da me pređe, jer bude minimum dvadeset dva minuta.

Najčešće greške koje roditelji prave kad je reč o bebinom spavanju

Starija je divno spavala, celu noć, mrzovoljna da se doji, budili smo je. Sam proces uspavljivanja bio je i više nego šarenoliko blesav, gotovo od prvog meseca. Ljuljanje u nosiljci, po savetu devojčicinog tate: „Ja tako radim, malo je cuckaj i zaspaće, tako ja radim kad mi se spava, a ona hoće da je budna“. Živoooote! Baš tako, a opravdanje – bili smo preumorni konstantnim kupanjem, ajde danju, već i noću, na najmanje mokru pelenu, ko šta radi mi samo nosamo ovu kadicu, reče otac, u naših dvadeset sedam kvadrata. Pa, kada bi ona ujutro da se budi, on je mrda, cucka.

Krenem i ja. Odustanem ubrzo, bilo mi nehumano, ali ne lezi vraže, navikla mala i za večernje i dnevno uspavljivanje na neobične metode. Glava u sredini jastuka, pa blago vrtenje jastuka na obe strane, vožnja kolicima po Košutnjaku, isključivo po kamenčićima, a uveče vožnja kolicima po neravnom, tako što se urola tepih. Anegdota kaže da je majka istog ovog deteta odgledala ceo film “ Stradanje Isusovo“ , uz ljuljanje i vožnju kolica napred nazad, da bi na odjavnoj špici mlada dama zaspala. To mi je i  najlakše padalo, kada je bio moj red, da gledam fim, onda ne budem svesna koliko je uspavljivanje trajalo i manje se bunim zarad posledica trnjenja ruke. Kada smo izbacili kolica, borili smo se ko će uraditi sve, kupanje, oblačenje, večera, a da je uspava onaj drugi. Sećam se da brzinom munje nju grabim da pokažem da sam sve odradila dok muž nije ni svestan, da bih pobedonosno urliknula: „Ja sam sve, ti je uspavljuješ!“ Po pravilu, birala je mene. Od pete godine sama se uspavljuje. Toliko.