Uvedite decu u baštovanstvo

Zima je bila duga, i u velikom delu planete nemilosrdna, a na nekim planinama još uvek stoji snežni pokrivač. Ipak, lepo vreme je tu iza ugla, još uvek stidljivo i oprezno, ali tu je. Proleće je pravo vreme da počnete da razmišljate o svom povrtnjaku.

U našem slučaju, lepo vreme nije samo donosilac sunčanih dana, već i naše i dečje radosti i rada u bašti. Svake godine se razlikuju i njihova interesovanja ali i njihove radne sposobnosti. Prvo su bili mali, željni guranja prstiju u mekano blato, više gazeći biljke nego ih negujući. Druge godine su već imali neke uspehe iako im se tada najviše dopalo da jure gliste po kompostu. Treće godine imali su dečje uspešnu berbu pasulja koji su podupirali štapovima dok je rastao u nebesa. Čak su se krili iza njega igrajući se žmurke.
Četvrte godine shvatili su gde prvo stižu plodovi, i čučali su čekajući jagode da uzru, ni jedna bobica nije stigla ni do kuhinje ni do česme – svaku su smazali strogo prljavim rukama, kao da baš tako treba.

Blatnjava učionica prirode

Ove godine ćemo posaditi naše uobičajene povrćke: krastavce i paradajz, pasulj, kelj, spanać, cveklu, šargarepu, bundevu, i papriku, sa nadom da ćemo pokazati našim momcima delikatni proces proizvodnje hrane ali i pokazati im da je suviše truda uloženo da bi smo neku hranu odbacili. Još jedna stvar koju želim je da moja deca jedu široku paletu povrća, da im sve bude na dohvat ruke.

U bašti ima puno posla – ona je blatnjava i prašnjava, a zna da bude i neuredna zabava. Ponekad štetočine ili nevreme mogu da, dok trepnete, unište i najbolje osmišljen plan i najviše zalaganja i truda. To ipak ne sme da bude izgovor, ako iole imate mogućnost – treba da je imate. Koristi od bašte su mnogobrojne. Deca se uče odgovornosti, uzročno-posledičnim vezama, razvijaju veće razumevanje i poštovanje prema prirodi i njenim delima. Dete koje ima vrt bolje razumeva odakle hrana dolazi i više je poštuje, jer poznaje proces rada koji prethodi uzgajanju. Seme koje se neguje strpljivo i predano uzvratiće plodom, a sve to uči dete poverenju i simbiozi sa prirodom.
Nije zanemarljiva ni činjenica da je baštovanstvo odlična fizička aktivnost: od kopanja zemlje, plevljenja, do prevoženja svežeg komposta kolicima, zalivanja i niza drugih aktivnosti koje podrazumevaju održavanje vrta.
Što sam ubereš – voliš i da jedeš

Još jedna prednost baštovanstva je očigledna – zdrava ishrana. Naši dečaci su oklevali da pojedu dosta povrća obrađenog i serviranog na tanjirima. Ali bi bili prezadovoljni kada bi nešto ubrali sami, sveže iz bašte, tako da su znali u neobrađenom stanju da klopaju krastavce, grašak, paprike, da „brste“ čak i listiće nane i bosiljka ali i da jedu sirovi kelj. To je bilo slatko jer su sami uzgajali i sami ubrali. Osunčani i još topli od sunca čeri paradajz je sladak k’o bombona. Grašak šećerac je bio vrlo često pozoban do zadnje mahune (sirove bobice su slatke kao med). Svaki put kada bi ih zatekla da ručaju u povrtnim lejama, jedva bih se suzdržala da ne skačem od sreće.