“Sve u svemu, bašta je donela ogromnu radost našoj porodici”, piše Loren Najt za Vašington Post. Evo nekoliko njenih saveta o uvođenju jednostavnog vrta u život.
Zima je bila duga, i u velikom delu planete nemilosrdna, a na nekim planinama još uvek stoji snežni pokrivač. Ipak, lepo vreme je tu iza ugla, još uvek stidljivo i oprezno, ali tu je. Proleće je pravo vreme da počnete da razmišljate o svom povrtnjaku.
U našem slučaju, lepo vreme nije samo donosilac sunčanih dana, već i naše i dečje radosti i rada u bašti. Svake godine se razlikuju i njihova interesovanja ali i njihove radne sposobnosti. Prvo su bili mali, željni guranja prstiju u mekano blato, više gazeći biljke nego ih negujući. Druge godine su već imali neke uspehe iako im se tada najviše dopalo da jure gliste po kompostu. Treće godine imali su dečje uspešnu berbu pasulja koji su podupirali štapovima dok je rastao u nebesa. Čak su se krili iza njega igrajući se žmurke.
Četvrte godine shvatili su gde prvo stižu plodovi, i čučali su čekajući jagode da uzru, ni jedna bobica nije stigla ni do kuhinje ni do česme – svaku su smazali strogo prljavim rukama, kao da baš tako treba.
Blatnjava učionica prirode
Ove godine ćemo posaditi naše uobičajene povrćke: krastavce i paradajz, pasulj, kelj, spanać, cveklu, šargarepu, bundevu, i papriku, sa nadom da ćemo pokazati našim momcima delikatni proces proizvodnje hrane ali i pokazati im da je suviše truda uloženo da bi smo neku hranu odbacili. Još jedna stvar koju želim je da moja deca jedu široku paletu povrća, da im sve bude na dohvat ruke.
U bašti ima puno posla – ona je blatnjava i prašnjava, a zna da bude i neuredna zabava. Ponekad štetočine ili nevreme mogu da, dok trepnete, unište i najbolje osmišljen plan i najviše zalaganja i truda. To ipak ne sme da bude izgovor, ako iole imate mogućnost – treba da je imate. Koristi od bašte su mnogobrojne. Deca se uče odgovornosti, uzročno-posledičnim vezama, razvijaju veće razumevanje i poštovanje prema prirodi i njenim delima. Dete koje ima vrt bolje razumeva odakle hrana dolazi i više je poštuje, jer poznaje proces rada koji prethodi uzgajanju. Seme koje se neguje strpljivo i predano uzvratiće plodom, a sve to uči dete poverenju i simbiozi sa prirodom.
Nije zanemarljiva ni činjenica da je baštovanstvo odlična fizička aktivnost: od kopanja zemlje, plevljenja, do prevoženja svežeg komposta kolicima, zalivanja i niza drugih aktivnosti koje podrazumevaju održavanje vrta.
Što sam ubereš – voliš i da jedeš
Još jedna prednost baštovanstva je očigledna – zdrava ishrana. Naši dečaci su oklevali da pojedu dosta povrća obrađenog i serviranog na tanjirima. Ali bi bili prezadovoljni kada bi nešto ubrali sami, sveže iz bašte, tako da su znali u neobrađenom stanju da klopaju krastavce, grašak, paprike, da „brste“ čak i listiće nane i bosiljka ali i da jedu sirovi kelj. To je bilo slatko jer su sami uzgajali i sami ubrali. Osunčani i još topli od sunca čeri paradajz je sladak k’o bombona. Grašak šećerac je bio vrlo često pozoban do zadnje mahune (sirove bobice su slatke kao med). Svaki put kada bi ih zatekla da ručaju u povrtnim lejama, jedva bih se suzdržala da ne skačem od sreće.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BAŠTA KAO UČIONICA
Gradski klinci prvi put u berbi
Autor: Ana Vuković – Trči, trči po još kukuruza. Vidiš da nas gledaju, hoće još – vikao je plavokosi dečačić svojoj drugarici koja je hitro donela još jednu činijicu sa hranom...
Deca koja se bave baštovanstvom jedu više voća i povrća kao adolescenti
Pored očigledne dobrobiti od izlaženja napolje i pomaganja oko plevljenja, ispostavlja se da baštovanstvo tokom detinjstva može imati i dugoročne koristi. Nova studija sprovedena na Univerzitetu Florida pokušala je da...
Mali poljoprivrednici dočekali prve plodove svog truda
Sećate li se naših "malih poljoprivrednika" koji su početkom proleća sadili povrće kao gosti i pomoćnici kompanije Iceberg Salat centar? Od tada je prošlo taman toliko vremena da salate koje...
Urbani voćnjaci: U svetskim metropolama, gradska deca uživaju u branju voća
Većina dece danas živi u gradovima i često nije ni svesna odakle dolazi hrana koju svakodnevno jede. Takođe, nema ni priliku da iskusi radosti nekadašnjih klinaca poput branja trešanja ili...
Nema komentara.