Ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Foto: Pixabay
Svi bismo voleli da smo malo srećniji. Problem je u tome što je ono što nas čini srećnim uglavnom van naše kontrole. Neki su genetski predodređeni da svet posmatraju kroz ružičaste naočare, dok su drugima te naočare u tamnijim tonovima. Loše stvari se dešavaju, kako nama tako i svetu oko nas. Ljudi umeju da budu zli, posao dosadan…
Međutim, ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Američki psiholog Džin Tvengi analizirala je podatke o milion tinejdžera, tražeći podudarnost između načina na koji provode svoje slobodno vreme, i ličnog osećaja sreće.
Ono što je otkrila je da tinejdžeri koji provode vreme u druženju sa prijateljima uživo, vežbanju, sportovima, čitanju, pohađanju crkvenih službi, čak i u izradi domaćih zadataka, izjavljuju da su srećniji nego mladi koji vreme provode na internetu, u igranju video igrica, na društvenim mrežama, u slanju poruka, ćaskanju preko video četa ili gledanju televizije.
Ukupno uzevši, svaka aktivnost koja nije bila povezana sa ekranima povećava nivo sreće, a svaka aktivost koja uključuje gledanje u ekran – smanjuje nivo sreće. Razlike nisu zanemarljive – tinejdžeri koji provode više od pet sati dnevno onlajn imaju dvostruko više šanse da budu nesrećni nego oni koji na mreži provode manje od sat vremena dnevno.
Naučnici su se zapitali, da li se mladi koji su već nesrećni okreću ekranima radi utehe? Kako bi to utvrdili, grupu mladih podvrgli su “dijeti” bez Fejsbuka u trajanju od nedelju dana, i ispostavilo se da su na kraju ove nedelje bili srećniji i manje depresivni nego kontrolna grupa, koja je nastavila sa korišćenjem ove društvene mreže. Brojne druge studije potvrdile su ove nalaze.
Rešenje ipak nije u potpunom odustajanju od tehnologija, kaže Tvengi, već u umerenosti. Svaki dodatni sat gledanja u ekran smanjuje nivo sreće, pa maksimalno ograničite svoje druženje sa istim, kako bi vam više vremena ostalo za aktivnosti u stvarnom svetu, koje, za razliku od onih virtuelnih, zaista usrećuju.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Roditelji, ne dozvolite da vesti utiču na vaš “srećometar”
Piše: Snežana Golić, pedagog "Ne dao ti Bog šta ti majka misli", govori šaljivi zaključak koji su donele prethodne generacije. Svaka nova generacija roditelja isti zaključak ponavlja od momenta kada...
Roditelji već sad plaćaju svoje greške u trećoj, četvrtoj godini svog deteta jer ne vladaju decom
Gde je batina, tu je strah, gde je strah – ljubav ne niče. Gde je “šargarepa” – tu je interes, gde je interes – ljubav ne cveta”- poručuje profesorka Milica...
Zašto nije dobro imati “drugarski odnos” sa detetom
Nije lako vaspitati dete, a posebno jer to ima veoma veliku ulogu u oblikovanju ličnosti deteta. Stručnjaci kažu da postoje tri stila roditeljstva - autoritativno roditeljstvo, autoritarno i permisivno roditeljstvo. "Permisivni roditelji...
Kako pomoći detetu pri izboru zanimanja
Postoje srećne porodice u kojima je izbor vrlo jasan: dete ima neke talente i sklonosti i samo shvata šta će biti kad poraste. Na primer, devojčica u sedmom razredu vidi...
Nema komentara.