Ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Foto: Pixabay
Svi bismo voleli da smo malo srećniji. Problem je u tome što je ono što nas čini srećnim uglavnom van naše kontrole. Neki su genetski predodređeni da svet posmatraju kroz ružičaste naočare, dok su drugima te naočare u tamnijim tonovima. Loše stvari se dešavaju, kako nama tako i svetu oko nas. Ljudi umeju da budu zli, posao dosadan…
Međutim, ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Američki psiholog Džin Tvengi analizirala je podatke o milion tinejdžera, tražeći podudarnost između načina na koji provode svoje slobodno vreme, i ličnog osećaja sreće.
Ono što je otkrila je da tinejdžeri koji provode vreme u druženju sa prijateljima uživo, vežbanju, sportovima, čitanju, pohađanju crkvenih službi, čak i u izradi domaćih zadataka, izjavljuju da su srećniji nego mladi koji vreme provode na internetu, u igranju video igrica, na društvenim mrežama, u slanju poruka, ćaskanju preko video četa ili gledanju televizije.
Ukupno uzevši, svaka aktivnost koja nije bila povezana sa ekranima povećava nivo sreće, a svaka aktivost koja uključuje gledanje u ekran – smanjuje nivo sreće. Razlike nisu zanemarljive – tinejdžeri koji provode više od pet sati dnevno onlajn imaju dvostruko više šanse da budu nesrećni nego oni koji na mreži provode manje od sat vremena dnevno.
Naučnici su se zapitali, da li se mladi koji su već nesrećni okreću ekranima radi utehe? Kako bi to utvrdili, grupu mladih podvrgli su “dijeti” bez Fejsbuka u trajanju od nedelju dana, i ispostavilo se da su na kraju ove nedelje bili srećniji i manje depresivni nego kontrolna grupa, koja je nastavila sa korišćenjem ove društvene mreže. Brojne druge studije potvrdile su ove nalaze.
Rešenje ipak nije u potpunom odustajanju od tehnologija, kaže Tvengi, već u umerenosti. Svaki dodatni sat gledanja u ekran smanjuje nivo sreće, pa maksimalno ograničite svoje druženje sa istim, kako bi vam više vremena ostalo za aktivnosti u stvarnom svetu, koje, za razliku od onih virtuelnih, zaista usrećuju.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Samopoštovanje i samoispoljavanje – sržne potrebe svakog deteta
Naše detinjstvo ne mora da bude savršeno da bismo bili u dovoljnoj meri dobro prilagođeni odrasli...
Autonomija – osećaj da smo dovoljno bezbedni da smelo iskoračimo u svet
Autonomija je sposobnost da se odvojimo od roditelja i funkcionišemo nezavisno kao i drugi ljudi naših godina. To je sposobnost da napustimo roditeljski dom, stvorimo vlastiti život, identitet, te vlastite...
Više od 60% dece ima poremećaj govora, a sve više ih govori mešavinom srpsko-engleskog jezika
Više od 60 posto dece ima poremećaj govora, osam puta više nego pre 50 godina, kada nam tableti i pametni telefoni nisu bilo u toj meri dostupni. Deca progovaraju sve...
Privilegovanost: kad roditelji ne postavljaju realistične granice
Privilegovanost je "životna zamka" koja čini da se osećate posebnim. Takođe,niste sposobni da prihvatite realistične (odmerene) granice u životu....
Nema komentara.