Ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Foto: Pixabay
Svi bismo voleli da smo malo srećniji. Problem je u tome što je ono što nas čini srećnim uglavnom van naše kontrole. Neki su genetski predodređeni da svet posmatraju kroz ružičaste naočare, dok su drugima te naočare u tamnijim tonovima. Loše stvari se dešavaju, kako nama tako i svetu oko nas. Ljudi umeju da budu zli, posao dosadan…
Međutim, ono nad čim imamo neku kontrolu je naše slobodno vreme. A način na koji ga provodimo može uticati i na to koliko smo srećni.
Američki psiholog Džin Tvengi analizirala je podatke o milion tinejdžera, tražeći podudarnost između načina na koji provode svoje slobodno vreme, i ličnog osećaja sreće.
Ono što je otkrila je da tinejdžeri koji provode vreme u druženju sa prijateljima uživo, vežbanju, sportovima, čitanju, pohađanju crkvenih službi, čak i u izradi domaćih zadataka, izjavljuju da su srećniji nego mladi koji vreme provode na internetu, u igranju video igrica, na društvenim mrežama, u slanju poruka, ćaskanju preko video četa ili gledanju televizije.
Ukupno uzevši, svaka aktivnost koja nije bila povezana sa ekranima povećava nivo sreće, a svaka aktivost koja uključuje gledanje u ekran – smanjuje nivo sreće. Razlike nisu zanemarljive – tinejdžeri koji provode više od pet sati dnevno onlajn imaju dvostruko više šanse da budu nesrećni nego oni koji na mreži provode manje od sat vremena dnevno.
Naučnici su se zapitali, da li se mladi koji su već nesrećni okreću ekranima radi utehe? Kako bi to utvrdili, grupu mladih podvrgli su “dijeti” bez Fejsbuka u trajanju od nedelju dana, i ispostavilo se da su na kraju ove nedelje bili srećniji i manje depresivni nego kontrolna grupa, koja je nastavila sa korišćenjem ove društvene mreže. Brojne druge studije potvrdile su ove nalaze.
Rešenje ipak nije u potpunom odustajanju od tehnologija, kaže Tvengi, već u umerenosti. Svaki dodatni sat gledanja u ekran smanjuje nivo sreće, pa maksimalno ograničite svoje druženje sa istim, kako bi vam više vremena ostalo za aktivnosti u stvarnom svetu, koje, za razliku od onih virtuelnih, zaista usrećuju.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Pitajte stručnjaka: Moj sin loše održava pažnju a treba da pođe u školu
Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...
Sve više roditelja koji svojoj deci ne daju da dišu
Termin "helikopter roditelji" odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, obleću oko dece, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru....
U kakve ljude odrastaju deca strogih majki?
Tinejdžeri vape za slobodom i žele da što pre postanu odrasli, ali su konstantno ograničeni pravilima koja im nameću roditelji. Jednom kada postanete roditelj, verovatno ćete postati strogi isto kao i vaši...
Telefoni decu čine manje radoznalom
Samo sat vremena dnevno za ekranom nekog od ovih uređaja povećava rizik da deca postanu anksiozna ili depresivna. Takođe, to ih čini i manje radoznalim, smanjuje verovatnoću da će završiti svoje obaveze,...
Nema komentara.