Mnogi roditelji se uzdržavaju od usmeravanja razvoja svoje dece izbegavajući da ih kritikuju, jer strahuju da će time potkopati detetovo samopoštovanje.
Mi u današnje vreme živimo u jednoj stalnoj ljubavnoj vezi sa samopoštovanjem. No, kako sa sažaljenjem izjavljuje profesor Roj F. Baumajster (Roy F. Baumeister), priznati istraživač problematike samopoštovanja: „Posle jedne generacije – i miliona i miliona dolara – ispada da smo izgleda pogrešili… Američko psihološko društvo je angažovalo mene i još nekolicinu stručnjaka da veoma detaljno i pažljivo pročešljamo ogroman broj objavljenih istraživanja na ovu temu i da procenimo koristi visokog stepena samopoštovanja. Evo nekih od naših obeshrabrujućih zaključaka.“ Dakle, čak i ja koji sam sa odbojnošću posmatrao kako niče razmažena generacija obasipana bezuslovnim pohvalama i nagradama, bio sam iznenađen upozoravajućim tonom njihovih zaključaka.
Kao prvo: „Visok stepen samopoštovanja kod školske dece ne rezultira boljim uspehom u školi.“ Reklo bi se da je, u najmanju ruku, upravo suprotno: da dobijanje visokih ocena dovodi do većeg samopoštovanja. Naime, jedno istraživanje Univerziteta Virdžinija Komonvelt nalazi da su fakultetski studenti sa osrednjim ocenama, koje su profesori često podsticali i hranili im samopoštovanje, na ispitima dobijali lošije ocene nego studenti kojima je rečeno da zagreju stolicu i više se potrude.
U slučaju odraslih, veće samopoštovanje jednako ne dovodi do boljeg učinka na poslu. Iako ljudi s visokim stepenom samopoštovanja ocenjuju svoj učinak na radu višom ocenom – čak sebe smatraju pametnijim i zgodnijim nego njihove kolege sa niskim stepenom samopoštovanja – ni objektivni testovi niti nepristrasne sudije ne nalaze bilo kakvu razliku u kvalitetu rada. Van radnog mesta, oni s visokim samopoštovanjem smatraju da ostavljaju bolji utisak, da imaju jače prijateljske veze, kao i bolji ljubavni život nego drugi ljudi, „ali podaci ne potvrđuju njihova laskava mišljenja o sebi. Šta više, ljudi koji previše vole sebe, često nerviraju druge svojim agresivnim i „sveznalačkim“ stavovima.“ Baumajster takođe ukazuje na podatak da samopoštovanje ne može da ukaže na to ko će biti dobar rukovodilac i da su neka istraživanja čak pokazala da je skromnost, neka vrsta poniznosti, a ne samopoštovanje, ključna osobina uspešnih vođa.
Često se smatra da upravo nedovoljno samopouzdanje može da bude uzročnik nasilja, „ali u stvarnosti nasilni pojedinci, grupe i nacije o sebi imaju visoko mišljenje“
Često se smatra da upravo nedovoljno samopouzdanje može da bude uzročnik nasilja, „ali u stvarnosti nasilni pojedinci, grupe i nacije o sebi imaju visoko mišljenje“. Osobe sa visokim samopoštovanjem sklonije su agresivnim reakcijama kada njihovo preuveličano mišljenje o sebi dobije kritiku ili se uvredi, ili kada neko osujeti njihovu potrebu za pohvalom. Na osnovu ovoga možete videti zbog čega u bilo kakvoj raspravi o razmaženoj deci prvo moraju da se preispitaju naša preduverenja o samopoštovanju.
Pripadnici kriminalnih bandi dokazano imaju visok stepen samopoštovanja, a isto tako i nasilnici u porodici. Nasilni kriminalci, za koje su nam rekli da „glume“ samopoštovanje, na skali ličnosti zapravo imaju najviše ocene za narcisoidnost (preterano samoljublje). Visoko samopoštovanje se takođe povezuje i sa maltretiranjem: „prema većini studija koje su rađene na ovu temu, jednostavno nije tačno da ispod površine ličnosti svakog siledžije leži jedno nesrećno dete s mržnjom prema sebi koje čezne za saosećanjem i pohvalama“. Visok stepen samopoštovanja ne sprečava decu i mlade da varaju, kradu ili eksperimentišu drogama i seksualnim radnjama. Deca sa mnogo samopoštovanja su čak i sklonija da probaju sve to već u ranom uzrastu.
Visok stepen samopoštovanja ne sprečava decu i mlade da varaju, kradu ili eksperimentišu drogama i seksualnim radnjama. Deca sa mnogo samopoštovanja su čak i sklonija da probaju sve to već u ranom uzrastu.
Baumajsterov zaključak je izričit:
Ukratko, uprkos velikim očekivanjima od samopoštovanja, istraživanje pokazuje da ono donosi samo dve prednosti. Od njega se osoba dobro oseća i podstiče inicijativu. To jeste dobro, ali je daleko ispod onoga što smo ranije očekivali, a veliko je pitanje da li opravdavaju trud i novac koji su škole, roditelji i terapeuti uložili u podizanje nivoa samopoštovanja. Posle svih ovih godina sa žaljenjem moram da kažem da je moj predlog sledeći: treba zaboraviti na samopoštovanje, a umesto toga se valja više usredsrediti na samokontrolu i samodisciplinu. Novija istraživanja pokazuju da bi to bilo mnogo bolje kako za pojedinca tako i za društvo – a možda bi ispunilo neka od onih obećanja koja je nekada samopoštovanje dalo, ali nije moglo da ispuni.
Dok ja i dalje koristim izraz „samopoštovanje“ kao zgodnu zamenu za „samopouzdanje“, lično sam rezervisan u pogledu našeg neprekidnog svesrdnog preuveličavanja dece na način na koji smo to dosada činili.
Pritom, kao što je to slučaj i sa nivoom holesterola, tako istraživanja o visokom samopoštovanju danas nalaze da postoje dobri i loši oblici istog. Na primer, jedna skorašnja studija u časopisu Journal of Personality podelila je visok nivo samopoštovanja na „čvrste i osetljive“ tipove, gde je osetljiv tip opisan kao varijabilan i manje stabilan. „Postoje mnoge vrste visokog samopoštovanja, a u ovoj studiji smo utvrdili da vrste koje su osetljive i plitke, ništa nisu bolje od niskog nivoa samopoštovanja“, kaže istraživač Majkl Kernis (Michael Kernis), profesor psihologije na Univerzitetu Džordžija. „Osobe sa osetljivim visokim samopoštovanjem kompenzuju svoje sumnje u sebe time što se upuštaju u preterane načine odbrane, zaštite i isticanja svojih osećanja sopstvene vrednosti.“ Sada postaje sve jasnije da su od mnogih oblika visokog samopoštovanja samo neki od njih u vezi s pozitivnim psihološkim funkcionisanjem. Ovo istraživanje kazuje ono što niko od nas nije želeo da čuje: da visoko samopoštovanje samo po sebi može ljude učiniti veoma nepoželjnim kada druge osobe (ili događaji) ugrožavaju njihov ego.
U nastavku: Naduvavanje ega
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da te dete nikada ne napusti
Najbolji recept koji možete da primenite u svom vaspitanju, kako vas dete nikada ne bi napustilo, a vaše gnezdo ostalo prazno, je jednostavan. Zbunite ga oko toga šta oseća, šta...
Dr Ranko Rajović: Neće se to baš meni i mom detetu dogoditi
Većina ljudi se ne zamara da li će se dogoditi nešto loše za dan, dva ili godinu dve. To je odbrambeni mehanizam, koji je razvijan hiljadama godina. Zamislite situaciju gde...
Dr Olivera Aleksić Hil: Našoj deci sve češće potreban psihijatar
Dr Olivera Aleksić Hil, dečji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, rekla je da u vreme pandemije roditelji imaju veće brige, zbog čega ispaštaju i oni ali i deca. “Stres,...
Šta niste znali o levorukoj deci
U svetu punom dešnjaka levoruke osobe su ipak retkost. O njima postoji puno mitova i priča. Neki kažu da su umetnički nadareniji od dešnjaka, a neki da su naučili da...
Nema komentara.