“Vi znate šta je najbolje za vaše dete.” Pa, ne baš.

Ne ustručavajte se njih da pitate jer posao majke i nije da zna sve. Njen posao je da posmatra, prati, razume, voli, da greši i iz toga da uči.

Rečenica iz naslova je verovatno apsolutni šampion u odgovoru na svako pitanje koje neka mama postavi na Fejzbuk grupama, u potrazi za bilo kakvim savetom.

“Zdravo mame, moja beba ima 6 meseci, kad bih mogla da joj ponudim čips?”

– Posle godinu dana, tako sam ja. Ali vi najbolje znate šta je dobro za vaše dete.

– Moj jede sve od 3. meseca. Ali vi za vaše dete najbolje znate.

– Najbolje nikad, to je otrov u kesici. Ali svaka mama najbolje poznaje svoje dete.

I takve odgovore dobićete na skoro svako pitanje, čak i na ona koja često nikakve veze nemaju ni sa majčinskim instinktom ni sa “poznavanjem deteta”. Recimo: “Ima četiri meseca, može li u dubak?” – Naravno, ja sam svog stavila sa dva meseca, ali je on baš napredan, vi znate najbolje za svoje dete.

Ja sam majka dvoje dece i priznajem – ne znam uvek najbolje za svoju decu. I nije svaka majka uvek znala najbolje. Znam majku koja je jurila dete varjačom dok se odvikavalo od pelena, svaki put kad se upiški. Da li je i ona znala najbolje?

Znam majke koje ostavljaju bebe da plaču da bi se uspavale. Da li je i to najbolje za njihovu decu?

Znam majke koje ne žele da doje jer im je važno da sačuvaju privlačnost i lepotu svojih grudi. Rade li najbolje za svoju decu?

Znam i majke koje bebama guraju telefone u ruke dok su u kolicima (o, koliko sam takvih videla), a neke od njih zaista veruju da rade dobru stvar jer deca tako “uče”. Pa, znaju li i one najbolje za svoju decu?

Tačno je da svaka majka poznaje svoje dete najbolje, ali ponekad, majke stvarno ne znaju najbolje. Postoje stvari koje nisu najbolje ni za jedno dete. Stvari koje možda svesno dajemo, koristimo, iako znamo da nisu dobre, ali se nadamo da ćemo umeti da pronađemo pravu meru.

Možemo, možda, da se utešimo time što ćemo uz dozu sarkazma reći – da, eto, ja sam dala detetu da igra igrice ceo dan, baš sam nemajka. Ali nije u tome stvar. Možete vi dati detetu da gleda crtaće čitav dan. Jednom godišnje, na primer. Možete mu dati i da pojede kesicu smokija i posle toga sladoled za ručak. Ali neka to bude jednom ili dvaput u životu. Pronaći meru, ali pravu meru, to je danas umetnost roditeljstva. Jer, mera često nije ono što mi mislimo da jeste.

Verujem u instinkt kada je u pitanju zdravlje mog deteta, kad mi njeno ponašanje, to kako se oseća govori da nešto nije u redu. Tu će retko koja majka pogrešiti.

Za većinu ostalih stvari – ne znamo najbolje. I ne ubeđujte sebe i druge majke da im ne treba ničiji savet. Znaju nutricionisti, stručnjaci za ishranu dece, pedijatri, psiholozi, fizijatri… Ne ustručavajte se njih da pitate jer posao majke i nije da zna sve. Njen posao je da posmatra, prati, razume, voli, da greši i iz toga da uči.

Autor: I. Stefanović

Izvor: Zelena učionica

Podeli tekst: