Ovaj tata i ja se gledamo u oči i ćutimo. On čeka da ja prva spustim pogled a meni ne pada na pamet da to uradim.
Foto: Freepik
Mnogo puta sam sa roditeljima razgovarala o fizičkom kažnjavanju dece i svaki put je bilo neprijatno. Tako je bilo i sada. Vlada ima 6 godina. Tata ga često bije, ne vidi šta je tu pogrešno a mama za sebe kaže da je nemoćna da bilo šta promeni. Rekla mi je da ponekad njen muž “bude nervozan” i prema njoj. Kod mene su došli zajedno. Vladina mama je sedela pognute glave i ćutala sve vreme. Ona ćuti jer zna šta će se dogoditi ako progovori a muž bude “nervozan”, a ne zato što nema šta da kaže. Tata priča glasno, skoro da viče. Često se osmehuje ali nekako ironično, izveštačeno. Kaže mi:
– Sve te teorije i vas i vaših kolega ništa ne vrede, ne znate vi koliko moj sin može da bude bezobrazan, uostalom, ja bijem samo kad neko zasluži, (na reč “neko” uputi strelovit, brz pogled prema ženi), nisam ja kriv što Vlada zasluži svaki čas, (sada se široko smeje, valjda misli da je to veoma duhovita opaska), on kao da traži batine…
Jasno mi je da ovaj tata i ja govorimo različitim jezicima i da ćemo se teško razumeti. Takođe, znam da ono što nameravam da uradim nije nimalo profesionalno. Ipak, važnije mi je da se razumemo nego da budem profesionalna. Pitam ga:
– Koliko ste vi visoki i teški?
Gleda me zbunjeno. Navikao je da ima dominaciju uvek i svuda, nad svakom osobom, u bilo kom kontekstu. Ne prija mu da se oseća nesigurno, ni na trenutak.
– Što me to pitate?
– Zanima me. Ako nije tajna…
– 1.90cm i oko 100kg.
– A vaš sin?
– 115cm i oko 20kg. I dalje ne razumem zašto je to važno.
– Razmišljam koliko bi od vas trebalo da bude veći neki džin, u toj srazmeri koliko ste vi veći od svog sina. I zamislite, onda taj džin počne da vas udara? Baš me zanima šta ste to tako strašno mogli da uradite pa da to zaslužite? I to nije kraj, nego svaki čas zaslužite? I nije džin kriv, jer vi kao da tražite batine… Šta mislite?
Tišina. Shvatio je. U tom trenutku koji se čini dugim kao večnost, napetost u vazduhu je teška kao olovo. Ovaj tata i ja se gledamo u oči i ćutimo. On čeka da ja prva spustim pogled a meni ne pada na pamet da to uradim.
Izvor: Jelena Holcer
“Roditelji su me tukli i nisam traumatizovan”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci
Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...
5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite
Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...
Roditeljski stilovi imaju malo ili nimalo uticaja na ličnost deteta, pokazuje nova velika studija
Studija objavljena ovog novembra u časopisu Collabra: Psychology istraživala je odnos između različitih aspekata roditeljstva (uključenost u obrazovanje, struktura/rutine, kulturni podsticaji i ciljevi roditeljstva) i razvoja ličnosti kod dece. Mnoge...
Zašto da se naša deca trude ako mi vodimo mučne živote?
Odlučila sam da se menjam zbog mog deteta. Nakon drugog karcinoma, život mi je izgledao kao strašno mesto. Nepravedno, teško nosivo i bolno. Traume imaju takvu moć nad našom percepcijom,...
Nema komentara.