Vršnjačko nasilje postalo je gotovo svakodnevna tema, ali se često zaboravlja da iza svakog agresivnog ponašanja učenika stoji dete koje ima problem, a ne „nasilnik“ od kojeg društvo treba da digne ruke. Društvo ovo često zaboravlja i pribegava osudi, a pojedinci uz rečenice „nisu njega dovoljno tukli” nesvesno ponavljaju začarani vrtlog nasilja koje stvara još veće probleme. Često se na decu koja vrše naslje gleda kao na problematičnu, lošu , agresivnu i nasilnu, ali i kao bezobraznu, nevaspitanu, bahatu decu koja ne ispoljavaju odgovornost, a često im pripisuju i određene psihološke dijagnoze. A šta je zaista istina i kako efikasno rešiti problem vršnjačkog nasilja?
Jedna od retkih licenciranih usluga koja ovaj problem rešava jeste „Dnevni boravak za decu i mlade u sukobu sa zakonom, roditeljima , školom ili zajednicom” koje realizuje SOS Dečije selo u Kraljevu. Cilj ovog Boravka jeste da pomogne deci da bolje razumeju sebe, prevaziđu poteškoće i pronađu nove puteve za lični razvoj. Program je namenjen osnovcima i srednjoškolcima koji ispoljavaju probleme u ponašanju, a cilj je da kroz strukturisane aktivnosti, poverenje i stručnu podršku pronađu konstruktivne načine izražavanja emocija, razviju socijalne veštine i izgrade bolje odnose sa vršnjacima i roditeljima.
„Vršnjačko nasilje može biti razlog i posledica upućivanja u Dnevni boravak, neka deca dolaze jer su trpela izvesno nasilje od strane druge dece, koje je kod njih proizvelo agresivno ponašanje u funkciji odbrane. Sa takvom decom se dosta radi na kontroli emocija, kontroli besa razvijanja socijalnih veština, nenasilne komunikacije i konstruktivnog rešavanja konflikta”, navodi Danijela Anžel Kovačević koordinatorka Dnevnog boravka objašnjavajući da je uzrok problematičnog ponašanja učenika najčešće kombinacija porodičnih, socijalnih i individualnih faktora.
Boravak za decu sa problemima u ponašanju nephodan za zdravo društvo
Rad sa decom koja ispoljavaju problematično ponašanje usmeren je na razvijanje emocionalne kontrole, jačanje socijalnih veština i postavljanje jasnih granica kroz kombinaciju individualnog i grupnog rada. Na individualnom nivou detetu se pruža siguran prostor da izrazi osećanja, prepozna „okidače“ i uči alternative za reagovanje, dok se u grupnom radu podstiče saradnja, tolerancija i razvija osećaj pripadnosti. Poseban akcenat stavlja se na podsticanje pozitivnog ponašanja, doslednost u postavljanju pravila i davanje podrške kroz kreativne i praktične metode. Stučnjaci iz Dnevnog boravka koji se realizuje u okviru SOS Dečijeg sela u Kraljevu posebno ističu važnost rada sa roditeljima koji često negiraju da dete ima problem. Ovakav temeljan način rada pokazao je izuzetne efekte, jer čak 85% dece i mladih ima pozitivne promene u ponašanju.
Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija ove godine obeležava dve decenije rada u našoj zemlji tokom kojih je pomogla 116.000 dece, mladih i njihovih roditelja ili staratelja. Danas organizacija sprovodi čak pet programa u Srbiji, od kojih je Dnevni boravak jedan od najznačajnijih za prevenciju i pomoć porodicama suočenim sa izazovima vaspitanja i odrastanja u okviru kog je od početka rada prošlo 29 dece i 39 roditelja, dok je kroz Klub za mlade prošlo 340 mladih.
„Ljudi često misle da deca namerno i sa predumišljajem biraju da budu agresivna. Iz tog razmišljanja potiče da je dete potrebno sankcionisati umesto da se potraži uzrok takvog reagovanja kod dece. Često se zaboravlja da su to najčešće deca koja na neadekvatan način zapravo ispoljavaju vapaj za pomoć te zato važno sa detetom raditi na promeni stavova i uverenja o nasilnom rešavanju problema. Društvo na problem vršnjačkog nasilja gleda i sa pozicije da je dete koje ispoljava vršnjačko nasilje zapravo simptom disfunkcionalnosti porodice, ali i da, laički rečeno, roditelji nisu u stanju da “vaspitaju” svoje dete. Svakako, odgovor na pitanje zašto je neko dete nasilno nije jednostavan, a praksa pokazuje da deca koja ispoljavaju vršnjačko nasilje jednim delom potiču iz problemskih porodica sa prisutnim različitim stresorima u porodici. Oni mogu biti socioekonomski, ali često u tim porodicama vidimo I bolesti zavisnosti različite vrste u kojima je i dete često i samo izloženo nasilju. Razlozi mogu biti i genetske prirode, kao i posledica određenih bolesti. Pri tome se ne može zanemariti i uticaj vršnjačke grupe, ali i uticaj medija koji su prepuni agresivnih sadržaja skoro bez cenzure”, navodi Danijela Anžel Kovačević koordinatorka Dnevnog boravka.
SOS Dečije selo u Kraljevu započelo je pre tri godine pružanje licencirane usluge „Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju“. Ova usluga predstavlja veliki korak u kontekstu razvoja socijalno-zaštitne funkcije na nivou lokalne samouprave grada Kraljeva koji većim delom finansira ovu uslugu. U maju 2023. godine okviru Dnevnog boravka je pokrenut je i Klub za mlade koji kroz kreativne radionice radi sa učenicima osnovnih škola, sa ciljem prevencije agresivnog ponašanja i promocije prosocijalnih vrednosti, podstičući empatiju, saradnju i zdrave odnose među decom.
Najveći uspeh su promenjeni životi
Vršnjačko nasilje je postalo je ozbiljan izazov ne samo u Srbiji već i širom sveta. U prevenciji i sprečavanju nasilja važna je spremnost cele zajednice da se uključi u rešavanje problema. Ovo podrazumeva konstantnu edukaciju dece, počev od ranog uzrasta, simultano sa edukacijom roditelja, ali i celog društva. To podrazumeva odgovornost, uključenost i saradnju svih nadležnih institucija i zajednice navode iz Dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju.
„Škole, roditelji i stručne službe moraju sarađivati kako bi se pomoglo i žrtvi i nasilniku. Škole imaju posebno značajnu ulogu u podizanju svesti, kreiranju sigurnog i podsticajnog okruženja. Od posebnog značaja je važno negovati atmosferu saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj će nasilje biti skrajnuto. Roditelji takođe moraju biti uključeni kako bi im se pružila podrška pri vaspitanju. Mi želimo da roditelj bude uzor za dete kroz unapređenje vaspitnih i drugih značajnih kompetencija roditelja. Na nivou zajednice važna je promocija kulture nenasilnog rešavanja konflikata, tolerancije i poštovanja prava različitost”, objašnjava Danijela Anžel Kovačević koordinatorka Dnevnog boravka u Kraljevu.
Važno je baviti se uzrocima
Baviti se decom koja iskazuju problematično ponašanje, koje je često u kombinaciji sa kršenjem zakona, nije nimalo lak zadatak zbog brojnih društvenih, ekonomskih i društvenih izazova navodi Anžel Kovačević. Od velikog je značaja sagledati pozadinu nasilnog ponašanja deteta odnosno baviti se uzrocima, a ne dominantno posledicama takvog ponašanja.
„Važno je da decu koja vrše nasilje ne gledamo kao „problem” već kao decu koja svojim ponašanjem šalju vapaj za pomoć. Takva deca najčešće nisu „loša” već su često i sama izložena neprimerenim modelima ponašanja u porodici, školi ili medijima ili su i sama bila žrtve nasilja, te nemaju veštine nošenja sa teškim emocijama i problemima”, objašnjava kooridnatorka Dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju Danijela Kovačević Anžel i ističe da je roditeljska uloga od ključnog značaja.
„Budite pozitivni uzori svojoj deci, budite prisutni i bavite se decom, kako emocionalno tako i fizički. Pokazujte ljubav, ali i postavljajte jasne granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Što se društva tiče važno je da se promoviše kultura tolerancije, pravo na različitost i uvažavanja drugog te da se vodi računa o medijskim sadržajima koji su dostupni deci bez cenzure. Na svim nivoima potrebna je afirmacija kulturnih i obrazovnih vrednosti, empatije, asertivne- nenasilne komunikacije odnosno afirmacija značaja dobrobiti svakog pojedinca u društvu u kome živi”, poručuje Anžel Kovačević.
Zato, umesto da na vršnjačko nasilje gledamo samo kroz prizmu osude i stigmatizacije dece, potrebno je da uložimo energiju u rešenja, poput Dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju koji SOS Dečija sela realizuju u Kraljevu, jer svako dete koje dobije podršku može da postane deo generacije koja menja društvo nabolje.
Izvor: SOS Dečja sela Srbije
