Napadi besa, izbirljivost pri jelu i loše spavanje kod male dece posledica su osećaja slabe kontrole nad sopstvenim životom njihovih roditelja.
Roditeljstvo sa sobom donosi stresne situacije, kao što su dečji napadi besa, odbijanje hrane ili spavanja. Međutim, da li su ovo problemi koji potiču od same dece ili problematično dečije ponašanje zapravo ima korene u načinu na koji se roditelji suočavaju sa životnim problemima?
Nova studija štampana u časopisu “Granice psihologije” pokazuje da stav roditelja prema životu utiče na ponašanje njihove dece. Naime, što je roditelj skloniji da misli kako ne može da utiče na stvari koje mu se dešavaju, to će se njegova deca gore ponašati u prvih pet godina života.
Naučnici su za potrebe studije analizirali podatke o 10.000 predškolske dece. Profesorka Džin Guding sa Bristolskog univerziteta poslala je upitnike hiljadama trudnica kako bi prikupila informacije o njihovim ličnostima i životnim stavovima. Zatim su iste žene davale podatke o ponašanju svoje dece do uzrasta od 57 meseci.
Majke koje su pripadale grupi bez osećaja kontole nad sopstvenim životom manje su pohađale kurseve roditeljstva, ređe su dojile a njihova deca kasnila su sa vakcinacijom. Istovremeno, naučnici su analizirali i ličnosti očeva, i otkrili da je jednako važan i njihov stav prema životu. Bez obzira na to koji roditelj bi patio od osećaja nedovoljne kontrole nad životom, deca iz ovakvih porodica imala su više problema sa ponašanjem, ishranom i spavanjem.
Zaključak studije je da osim podučavanja roditelja tehničkim stvarima u vezi sa dolaskom bebe, stručnjaci moraju više da porade na razvijanju samopouzdanja kod budućih najki i očeva, u pogledu njihove moći da utiču na stvari koje im se dešavaju. Roditelji moraju biti svesni da itekako mogu da promene loše stvari u svom životu, između ostalog i ponašanje svoje dece.
Sledeći korak naučnika je da ispitaju koliko se životni stav roditelja odražava na decu u starijem uzrastu kao i na njihov akademski uspeh. Rezultati daljih istraživanja, nadaju se stručnajci, pomoći će da se u okviru obrazovnog sistema kod dece više podstiče razvijanje osećaja unutrašnje kontrole nad sopstvenim životom kako bi se učinila otpornijim na fiziološki stres.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne čini umesto deteta ono što može da uradi i samo
Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: Ne čini umesto deteta ono što može da uradi samo. To pravilo...
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
odlican i poucan tekst