Svako dete, u proseku, oboli od prehlade čak četiri do šest puta godišnje, a sve je više mališana koji se prehlade i dva puta češće. Lekari potvrđuju da je veliki broj dece i ove zime imao neku virusnu infekciju stomaka ili respiratornih organa, a kao jedan od mogućih razloga navode da je imunitet današnje dece znatno slabiji nego kod mališana prethodnih generacija, pa su zato i bolesti mnogo učestalije.
Imunitet današnje dece znatno je slabiji nego kod mališana prethodnih generacija, pa su zato i bolesti mnogo učestalije.
– Savremeni način života i sve lošija ishrana i kvalitet namirnica koje unosimo su jedan od faktora koji narušavaju zdravlje imunog sitema. Deca se već od prvih meseci života nezdravo hrane, sve je više mališana koji se slabo kreću i imaju loš san, a sve to negativno utiče na njihovo zdravlje – upozorava doktor Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.
– Ranije su deca imala veću otpornost na viruse i prehlade, a i astma i alergijske reakcije bile su ređa pojava – kaže dr Vukomanović. – Danas više nije tako, zato što je imunitet dece dodatno oslabljen. Roditeljima savetujem da jačaju imunitet svoje dece preventivno i kontinuirano. To znači da obrate pažnju na njihovu ishranu i da im daju što više organskog voća i povrća, izbegavaju slatkiše i sokove. Važno je da deca provode dosta vremena igrajući se napolju kako bi imali dovoljno vitamina D.
Pored vitamina D, A, B, cinka, selena i ostalih vitamina i minerala koji su ključni za dobro zdravlje i za jačenje organizma, sve više lekara za jačanje imuniteta kod dece preporučuje upotrebu beta glukana iz pekarskog kvasca. Ova supstanca važi za jednu od najsnažnijih prirodnih pokretača imunog sistema i osim kvasca nalazi se u nekim žitaricama kao što su ovas i ječam, pojedinim pečurkama i algama.
– Ranije su beta glukani bili vrlo prisutni u lancu ishrane, pa smo ih konzumirali svakodnevno – kaže doktor Pol Klejton, profesor neurofarmakologije na Univerzitetu u Edinburgu, i jedna od najpoznatijih svetskih nutricionista. – Danas je kao posledica promena u prehrambenoj tehnologiji unos ovih jedinjenja znatno manji, što je dovelo do poremećaja u našem imunom sistemu. Zato je neophodno da ih kontinuirano unosimo kao dodatke ishrani.
Doktor Klejton objašnjava da ćelije našeg imunog sistema imaju specifične receptore za koje se vezuje beta glukan, ali i da su prirodne zalihe ovog jedinjenja u svetskoj populaciji veoma male.
– U normalnim okolnostima ćelije imunog sistema su vrlo malo stimulisane, ali su spremne na imuni odgovor kada im se to omogući, odnosno kada ih neko podstakne. Upravo to rade beta glukani, pojačavju reakcije naše ćelije imunog sistema na imuni odgovor. Zato je važno da deca imaju ova jedinjenja u organizmu u dovoljnim količinama kako bi njihovo zdravlje, a i zdravlje opšte populacije bilo što bolje.
SLATKIŠI NIKAKO
Doktor Goran Vukomanović upozorava da deca veoma rano probaju slatkiše i nezdravu hranu i da je to velika greška koju roditelji prave dajući mališanima ove namirnice.
– Važno je da majke što duže doje svoju decu, jer je dokazano da je imuntet kod dece koja su dojena jači – kaže dr Vukomanović. – Da bi dete ostalo zdravo, treba ga od malih nogu navikavati na zdravu ishranu i podsticati ga da se bavi bilo kojom fizičkom aktivnošću.
M. A. Veljković
Izvor: Novosti
