Zaboravite na kvalitetno zajedničko vreme

Meri Kasat

Kako biste dali deci ono što ona žele, morate da radite dosadne rutinske stvari. Tome služe roditelji u njihovim očima i zato je to važno. Oblačiti ih, hraniti ih, stavljati ih u krevet. To je ono što je bitno i to je vreme koje morate provoditi s decom.

Evo lekcije koju sam sasvim neočekivano naučila. Kada sam dobila drugo dete, starije je imalo dve godine. Beba je bila velika i gladna i prvih nekoliko nedelja najveći deo vremena provodila sam dojeći je. Mogla sam starijem detetu nešto da čitam dok sam to radila, ali, naravno, dvogodišnjaci više vole da trčkaraju naokolo, a nisam mogla tako lako da ga pratim po kući, da mu donosim sok, kupam ga, podižem kad padne, da ga guram na triciklu i igram se s njim na podu dok sam dojila bebu. Naravno da bih sve to radila da sam morala – mnogim majkama i to uspeva – ali ja sam imala sreće i nisam to morala jer je moj muž uzeo mesec dana odsustva s posla.
Nedostajalo mi je ono vreme koje sam provodila s dvogodišnjakom onako kako sam navikla, pa smo muž i ja odlučili da će svakog popodneva on brinuti o bebi jedan sat dok ona spava, a ja ću tako imati sat „kvalitetnog zajedničkog vremena“ sa starijim dečakom. I tako sam provodila jedan sat igrajući se s njim u dvorištu, slažući slagalice, praveći razne figurice od plastelina. Ali nešto nije bilo kako treba. Moj dvogodišnjak jednostavno nije bio opušten, a nisam mogla da shvatim zašto je to tako. Postojalo je nešto ukočeno i neprirodno između nas. Sistem, jednostavno, nije funkcionisao.

“Od tog dana promenili smo sistem i pobrinuli se za to da tokom ograničenog vremena koje sam mogla nasamo da provodim sa starijim sinom obavljam s njim rutinske aktivnosti, a ne neke „posebne“.”

Onda, jednog dana, beba skoro da uopšte nije spavala sve do večeri. I tako se onaj jedan sat koji sam imala samo za starijeg sina poklopio s vremenom kada ga je trebalo nahraniti i smestiti u krevet. I tako sam to i uradila. Bilo mi je baš žao što sam morala da budem stroga prema njemu – umeo je da bude prilično težak za vreme obroka i uvek je želeo da ostane zauvek u kadi – a nisam htela da budem neumoljiva kad sam tako malo vremena mogla da provodim samo s njim. Ali ono što je čudesno jeste to što sam od njega dobila sasvim drugačiju reakciju nego do tada. Odjednom je počeo da reaguje normalno na mene i bio je srećan i opušten (sem kad je trebalo da izađe iz kade, naravno).
Od tog dana promenili smo sistem i pobrinuli se za to da tokom ograničenog vremena koje sam mogla nasamo da provodim sa starijim sinom obavljam s njim rutinske aktivnosti, a ne neke „posebne“. Drugim rečima, prestali smo da provodimo „kvalitetno zajedničko vreme“ i, umesto toga, počeli smo zajedno da provodimo stvarno vreme.

12 navika srećnih porodica

Ne gledajte me kao da sam grozna mama!

“Leptiriću šareniću” ili zašto ne smete da radite stvari umesto deteta

Šest loših manira koje nikada ne smete da dozvolite svojoj deci

Deci se u 21. veku – ne prigovara

Parkovi su namenjeni deci i deci je mesto u parkovima. Da je parkova premalo, svedoči činjenica da su prepuni, a na jednu spravu, posebno ako je neka nova, neobična i...

Predstavljana knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas

U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik, u utorak 12. juna, predstavljana je knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas Jovane...

Tibetanski pogled na vaspitanje dece

Osnovna pravila tibetanskog vaspitanja:  Najvažnije od svega – nema ponižavanja ni telesnog kažnjavanja. Jedini razlog što neki biju decu je taj, što ona ne mogu da im uzvrate. Prvi period: do...

Dečija filozofija i muzika za sve uzraste

Let us go to the shore; there the waves will kiss our feet. With mysterious sadness the stars will shine down on us.* Aleksey Pleshcheyev   Deca, kada su sasvim...