Zaboravite na kvalitetno zajedničko vreme

Meri Kasat

Kako biste dali deci ono što ona žele, morate da radite dosadne rutinske stvari. Tome služe roditelji u njihovim očima i zato je to važno. Oblačiti ih, hraniti ih, stavljati ih u krevet. To je ono što je bitno i to je vreme koje morate provoditi s decom.

Evo lekcije koju sam sasvim neočekivano naučila. Kada sam dobila drugo dete, starije je imalo dve godine. Beba je bila velika i gladna i prvih nekoliko nedelja najveći deo vremena provodila sam dojeći je. Mogla sam starijem detetu nešto da čitam dok sam to radila, ali, naravno, dvogodišnjaci više vole da trčkaraju naokolo, a nisam mogla tako lako da ga pratim po kući, da mu donosim sok, kupam ga, podižem kad padne, da ga guram na triciklu i igram se s njim na podu dok sam dojila bebu. Naravno da bih sve to radila da sam morala – mnogim majkama i to uspeva – ali ja sam imala sreće i nisam to morala jer je moj muž uzeo mesec dana odsustva s posla.
Nedostajalo mi je ono vreme koje sam provodila s dvogodišnjakom onako kako sam navikla, pa smo muž i ja odlučili da će svakog popodneva on brinuti o bebi jedan sat dok ona spava, a ja ću tako imati sat „kvalitetnog zajedničkog vremena“ sa starijim dečakom. I tako sam provodila jedan sat igrajući se s njim u dvorištu, slažući slagalice, praveći razne figurice od plastelina. Ali nešto nije bilo kako treba. Moj dvogodišnjak jednostavno nije bio opušten, a nisam mogla da shvatim zašto je to tako. Postojalo je nešto ukočeno i neprirodno između nas. Sistem, jednostavno, nije funkcionisao.

“Od tog dana promenili smo sistem i pobrinuli se za to da tokom ograničenog vremena koje sam mogla nasamo da provodim sa starijim sinom obavljam s njim rutinske aktivnosti, a ne neke „posebne“.”

Onda, jednog dana, beba skoro da uopšte nije spavala sve do večeri. I tako se onaj jedan sat koji sam imala samo za starijeg sina poklopio s vremenom kada ga je trebalo nahraniti i smestiti u krevet. I tako sam to i uradila. Bilo mi je baš žao što sam morala da budem stroga prema njemu – umeo je da bude prilično težak za vreme obroka i uvek je želeo da ostane zauvek u kadi – a nisam htela da budem neumoljiva kad sam tako malo vremena mogla da provodim samo s njim. Ali ono što je čudesno jeste to što sam od njega dobila sasvim drugačiju reakciju nego do tada. Odjednom je počeo da reaguje normalno na mene i bio je srećan i opušten (sem kad je trebalo da izađe iz kade, naravno).
Od tog dana promenili smo sistem i pobrinuli se za to da tokom ograničenog vremena koje sam mogla nasamo da provodim sa starijim sinom obavljam s njim rutinske aktivnosti, a ne neke „posebne“. Drugim rečima, prestali smo da provodimo „kvalitetno zajedničko vreme“ i, umesto toga, počeli smo zajedno da provodimo stvarno vreme.

Pametno dete: 10 stvari koje pospešuju dečju inteligenciju

Sačuvajte uspomene! Kreativni centar poklanja vam novu radosnicu

Majčinstvo u 20/30/40-oj: Maja Mijaljević

Devetogodišnji Strahinja pronašao novac na ulici i odneo ga učiteljici

Ne sanja svaka devojčica da bude princeza

Juri me već 10 dana, po Instagramu, reklama koja nudi spa Princeza paket za devojčice od 6 do 12 godina. Kažu nešto tipa da svaka devojčica sanja da bude princeza...

U životu je mnogo bitno da znaš da se braniš. I fizički.

Piše: Ljiljana Španić Kao deca, živeli smo u selu. Poprilično udaljenom od grada i sa manjkom podmladka. To malo dece što nas je živelo tamo bili smo dosta udaljeni, pa...

Zašto se današnje majke osećaju toliko frustrirano?

Moj posao je da radim s majkama. Svake sedmice čujem na desetine priča kreativnih, motivisanih, obrazovanih i relativno dobro uspešnih žena koje zaista vole svoju decu. To su majke koje...

Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:

Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje...