Piše: Lorin Najt
Dva najčešća razloga zbog kojih roditelji ne dozvoljavaju deci da naokolo trče bosa su strah od povrede gaženjem na neki oštar predmet i strah od kožnih bolesti koje tako mogu da pokupe. Ipak, na površinama za igru male su šanse da se tako nešto desi, pošto su one pregledne i lako je uočiti opasne predmete. Takođe, oni koji često hodaju bosi razviju povećanu svest o tome gde gaze, a i tabani im otvrdnu i stvore sopstvenu prirodnu zaštitu.
“Svet naopačke” srpske mame sa Novog Zelanda: Bosonogi u školu
Slično je i sa mikrobima, naša koža je sposobna da ih drži na odstojanju, i ruke su mnogo prljavije pošto njima hvatamo sve i svašta, a deca ih redovno stavljaju u usta. Zapravo, upravo je obuća pogodna sredina za bujanje bakterija i gljivica, jer stvara mračnu, toplu i vlažnu sredinu u kojoj je mikrobima najlakše da posednu dečija stopala.
Kevin Geri, nastavnik, roditeljski guru i autor bloga “Revolucionarni roditelj” (Revolutionary Parent) smatra da je obuća loša za decu jer uništava stopala i remeti prirodni razvoj pokreta kod dece. Zbog toga su, kaže on, deca podložnija povredama nogu i stopala.
