Zašto je dovoljno biti „samo mama”

Nekako se u ovom našem ludom svetu kao najvažnije nameću stvari koje treba posedovati, mesta koja treba posetiti, snovi koje treba ostvariti.

Ovde pričam o tome kako je to, jednostavno, biti mama.

Pričam kako je to ustati ujutru, umiti se, pogledati u ogledalo da li je sve na svom mestu, uzdahnuti, oprati zube (možda), uzeti dete u naručje, poljubiti ga u čelo, zaputiti se u kuhinju i onom slobodnom rukom pripremiti doručak, pokupiti sudove od sinoć, skuvati kafu.

Nema tu nekog glamura.

To si samo ti. Ti kako daješ sebe. Minut za minutom, sat za satom, dan za danom, a dani se nižu i kreiraju tvoj život. Divan život ispunjen zadovoljstvima koje može osetiti jedino neko ko je „samo mama”.

Nekako se u ovom našem ludom svetu kao najvažnije nameću stvari koje treba posedovati, mesta koja treba posetiti, snovi koje treba ostvariti. Lepota toga što je neko „samo mama” prestaje da bude razlog za sreću, već za osećaj neispunjenosti, sramote i nesigurnosti.

Biti mama je dovoljno samo po sebi.

Kažem vam, dovoljno je.

Ponekad se fokusiramo na te „važne” stvari i one nam postaju sinonim za uspeh. Na školske projekte u kojima je naše dete dobilo najbolju ocenu. Na pokušaje da isplaniramo letovanja u Diznilend. A zaboravljamo na svakodnevne, sitne stvari; na komunikaciju za stolom, na igru u dvorištu, na priče za laku noć. Lestvica uspeha, radosti i sreće pomerena je toliko visoko da su male stvari, trenuci jedne „samo mame” izgubljeni.

A znate li šta je važno?

Ovo.

Pre neki dan moja petnaestogodišnja ćerka mi je prišla i rekla da joj nedostajem. Nedostajem? Zvuči malo neverovatno. Skoro smešno. Pa u poslednjih mesec dana smo ko zna koliko puta zajedno išle u bioskop, šoping, na jahanje… Podsetila sam je na to. Pogledala me je i rekla da nije na to mislila. Jednostavno joj nedostajem, da budem tu, tokom običnih dana.

Male stvari.

Da odvojim pola sata i s njima odigram „ne ljuti se čoveče” a da pri tome nijednom ne pogledam u telefon da bih proverila poslovni mejl. Svaki mejl može da sačeka pola sata. Deca ne mogu. Da ne brinem toliko zbog korpe pune prljavog veša i gomile koja čeka peglanje, već da budem srećna što imam porodicu koja je te gomile i napravila. Jednostavno, da budem TU. Da kuvamo zajedno. Da se smejemo. Da im dam sebe u potpunosti kroz te male stvari i trenutke koji zapravo i čine život.

Mamine stvari.

Stvari koje ne moraju da završe na Fejsbuku. Stvari koje su samo naše i koje na Instagramu ne bi ni razumeli.

Na Fejsbuku nikad neće videti kako stojiš u kupatilu svakog jutra i pokušavaš za tri minuta da obaviš kompletnu toaletu. Neće videti one među vama koje pokušavaju sve da izguraju same, bez ičije pomoći. Ne vide kako iz prodavnice idete s kesama u jednoj, a detetom u drugoj ruci. Ne vide kako do podneva barem deset puta izbrojiš do deset u sebi. Ne vide kako sa strepnjom gledate u novčanik i razmišljate kako ćete sa tim što je ostalo do prvog kupiti sve što je potrebno. Ne vide kako odlazite kod školskog direktora, kod pedijatra, kod mame najboljeg drugara na kafu iako vam se uopšte ne dopada.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Marija Montesori o izgradnji volje kod deteta

Knjiga “Upijajući um” najdetaljnije predstavlja teoriju vaspitanja Marija Montesori do koje je došla višedecenijskim proučavanjem i radom sa decom.

Obavezna putna apoteka – šta mora da sadrži i bez čega se ne kreće na put

Veoma važan deo prtljaga za putovanje svakako je i putna apoteka koju mora imati svaka porodica

Aleksandar Baucal: Učenje ključnih znanja u školi i potrebnih vešina mora biti izbalansirano

Aleksandar Baucal, psiholog sa doktoratom na temu "Struktura implicitnog znanja roditelja o osobinama sopstvene dece" i predavač iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja dao je svoje mišljenje na temu - veštine koje bi deca trebalo da razviju tokom svog obrazovanja.

Dr Rajović: Besno i razmaženo dete možete dovesti u red samo na jedan način

Dr Ranko Rajović je lekar, neuroendokrinolog, osnivač je Nikola Tesla centra, odseka za mlade talente, postavio je temelje NTC sistema kreativnog učenja.

ZdravoRastimo ,,Sportski dan“ za više od 400 novosadskih osnovaca

Pod sloganom „Igraš ili ne?” na novosadskom stadionu FK Vojvodina „Karađorđe”, više od 400 učenika novosadskih osnovnih škola učestvovalo je u ZdravoRastimo ,,Sportskom danu”, koji u okviru akcije „Nacionalno razmrdavanje“ po drugi put organizuju Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé Srbija. Ove godine manifestacija je održana kao deo 12. Olimpijskih sportskih igara učenika Republike Srbije, u cilju da doprinese razvoju sportskog duha i zdravih navika kod dece.

Pratite nas

KOMENTARI

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img