Zašto je dovoljno biti „samo mama”

Ne vide flastere na izgrebanim dečjim kolenima. Ni poljupce u čelo za laku noć. Ni traženje izgubljene igračke bez koje nema spavanja, ni ušuškavanje ćebencetom koje nije ni predebelo ni pretanko, već baš kako treba. Trenutke nekontrolisanog smeha nad malim nestašlucima. Stotine pripremljenih večera i isto toliko sati u kuhinji. Borbu prilikom svakog odlaska kod frizera, zubara, lekara. Detetovog odlaska, naravno, ko još ima vremena za frizera? Noći (ne)prospavane sa bolesnim detetom u naručju. Molitve da budu zdravi. Molive da ih prođu te lude godine bez posledica. Dane kada je kuća izvrnuta naglavačke, ali vi sedite i zajedno čitate priče. Zadovoljan osmeh na vašem licu na kraju dana iako vam se čini da ćete pasti od umora.

To su stvari koje su bitne. To su te male stvari koje čine život.

Ne dozvoli, draga mama, da te slome pokušaji da ideš u korak sa „super-mamama” koje sve stižu.

Zapravo, super-mama i ne postoji. To je čista farsa. Postoje samo prave mame. Obične mame koje priznaju da ponekad misle da će izgubiti razum, ali koje nastavljaju borbu. Uplašene i umorne mame koje ne odustaju. Mame kao vi i ja koje se ponekad osete izgubljenim u čudnom svetu koji ih pritiska da dostignu nešto važnije od toga da budu mame.

Mama nije neko ko juri za savršenim izgledom i savršenim poslom. Mama je osoba, žena, baš kao ti. Žena sa mališanima u naručju koje voli i ponekad se pita kako uspevaju da u njoj izazovu toliko ljubavi i toliko nervoze istovremeno. Bori se, daje se, moli, radi i ne odustaje.

To si ti. Danas. Sutra. Juče.

Ja kažem da je to dovoljno.

Više nego dovoljno.

Izvor: Zelena učionica

Izvor: www.findingjoy.net