Postoje mame koje ne vole mrak jer je strašan, mračan i postoje one koje su decu prepustile mraku, pa ih sada taj mrak plaši.
Piše: Jasmina Jovanović
Neopisiv je taj trenutak, kada svaka žena koja saznaje da je u drugom stanju dobija još dva para očiju (nevidljiva ostalim ljudskim očima, na sreću) koja imaju za zadatak da beleže samo zlo na ovom svetu. Ta dva para dodatnih očiju, kod nekih budućih majki ili već ostvarenih majki taj broj zna da bude i veći, imaju za specijalan zadatak da otkrivaju potencijalne ili realne opasnosti, da ih pamte i mami oduzmu spokoj. Život bi bio mnogo lakši i lepši za sve mame kada bi malo zažmurile na te imaginarne oči, ali avaj, keve to ne znaju ni sa ona dva prava oka na koja san neminovno pada. Pitajte samo neku mamu kada je zadnji put spavala snom pravedne. Dugo će razmišljati, pa onda reći, pre nego što sam postala mama! I to je uglavnom, manje-više istina…
Mrak je odavno prestao da bude doba dana. Da, on je suviše dugo odrednica i za vreme i za mesto. Ja sam jedna od onih koje nemaju previše pari materinskih očiju, ali kada se vraćam odnekud tako sama po mraku, što nije tako često, niknu mi sve te senzitivne oči, izbeče se i samo snimaju… Nekad istinske opasnosti, a nekad te oči malo sarkastično krenu da improvizuju i zamišljaju moguće i nemoguće…
Saobraćaj i sulude vozače. Ili vozače koji su “samo“ bahati i bogati toliko da mogu da kupe i savest i slobodu.Ili recimo bubreg, ako ga izgube u tom ludovanju po pešacima.Ili ako im se umesto pešaka ispreči bandera.
Manijake, ali i one koji bi samo da se s nekim posvađaju. Istresu frustracije donete sa posla, uspomene na tašte, svekrve ili okrutne šefove. Oni koji bi samo nekog da propuste kroz šake, onako reda radi, svrbe ih dlanovi. Možda samo radi treninga. Nekog nedužnog, slučajnog prolaznika, pešaka, urednog platišu javnog prevoza…ma nije bitno. Eto, bije im se neko.
Beskućnike. Koji nisu krivi za svoju sudbinu, koji se eto samo greju u tramvaju, ali mogu da dobace nešto nekoj malo doteranijoj ili razgolićenoj maminoj srednjoškolki. Eto, čak i oni mogu da nasekiraju mamu i zacrne joj već precrni mrak. Što da joj sekiraju dete uzalud.
Sem realnih opasnosti već navedenih, o kojima brinu normalne čestite majke koje su decu poslale u školu ili na neki čas jezika ili violine, postoje i one druge majke i oni drugi strahovi. To su majčice koje svoju decu uče i šalju jedino na časove –Kako se obogatiti. Ili kako ući u rijaliti. Ili kako se udati za nekog dasu punog love. Te majke brinu neke druge stvari. Ako im dete još uvek ide ne daj Bože, autobusom onda ih brinu i vozači autobusa koji koče kao sredovečna gospođa na prvim časovima vožnje. Zlata mamina mogu da u tom naglom kočenju polome nokat, udare čelo, ili ne da Bože polupaju ekran svog ajfona, ili taguju pogrešnu osobu na Fejsbuku. Sve to zato što vozač naglo zakoči! Ovaj svet je baš opasno mesto!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Steta, clanak je od zanimljivog pocetka presao na ruganje celoj jednoj klasi devojcica. Od toga da su zene “zasluzile” vredjanje u gradskom prevozu, do zavisti prema onima koji imaju nesto atraktivniju odecu od one koju mozemo da priustimo svojoj deci. Vazno da su za sve probleme ovog sveta krive devojcice koje prate trendove (koje opet ne postavljaju one same, nego ih vide svuda oko sebe) i lenje mame koje ih daju sve te silne pare za kroasane, umesto da mese kiflice.