Postoje mame koje ne vole mrak jer je strašan, mračan i postoje one koje su decu prepustile mraku, pa ih sada taj mrak plaši.
Piše: Jasmina Jovanović
Neopisiv je taj trenutak, kada svaka žena koja saznaje da je u drugom stanju dobija još dva para očiju (nevidljiva ostalim ljudskim očima, na sreću) koja imaju za zadatak da beleže samo zlo na ovom svetu. Ta dva para dodatnih očiju, kod nekih budućih majki ili već ostvarenih majki taj broj zna da bude i veći, imaju za specijalan zadatak da otkrivaju potencijalne ili realne opasnosti, da ih pamte i mami oduzmu spokoj. Život bi bio mnogo lakši i lepši za sve mame kada bi malo zažmurile na te imaginarne oči, ali avaj, keve to ne znaju ni sa ona dva prava oka na koja san neminovno pada. Pitajte samo neku mamu kada je zadnji put spavala snom pravedne. Dugo će razmišljati, pa onda reći, pre nego što sam postala mama! I to je uglavnom, manje-više istina…
Mrak je odavno prestao da bude doba dana. Da, on je suviše dugo odrednica i za vreme i za mesto. Ja sam jedna od onih koje nemaju previše pari materinskih očiju, ali kada se vraćam odnekud tako sama po mraku, što nije tako često, niknu mi sve te senzitivne oči, izbeče se i samo snimaju… Nekad istinske opasnosti, a nekad te oči malo sarkastično krenu da improvizuju i zamišljaju moguće i nemoguće…
Saobraćaj i sulude vozače. Ili vozače koji su “samo“ bahati i bogati toliko da mogu da kupe i savest i slobodu.Ili recimo bubreg, ako ga izgube u tom ludovanju po pešacima.Ili ako im se umesto pešaka ispreči bandera.
Manijake, ali i one koji bi samo da se s nekim posvađaju. Istresu frustracije donete sa posla, uspomene na tašte, svekrve ili okrutne šefove. Oni koji bi samo nekog da propuste kroz šake, onako reda radi, svrbe ih dlanovi. Možda samo radi treninga. Nekog nedužnog, slučajnog prolaznika, pešaka, urednog platišu javnog prevoza…ma nije bitno. Eto, bije im se neko.
Beskućnike. Koji nisu krivi za svoju sudbinu, koji se eto samo greju u tramvaju, ali mogu da dobace nešto nekoj malo doteranijoj ili razgolićenoj maminoj srednjoškolki. Eto, čak i oni mogu da nasekiraju mamu i zacrne joj već precrni mrak. Što da joj sekiraju dete uzalud.
Sem realnih opasnosti već navedenih, o kojima brinu normalne čestite majke koje su decu poslale u školu ili na neki čas jezika ili violine, postoje i one druge majke i oni drugi strahovi. To su majčice koje svoju decu uče i šalju jedino na časove –Kako se obogatiti. Ili kako ući u rijaliti. Ili kako se udati za nekog dasu punog love. Te majke brinu neke druge stvari. Ako im dete još uvek ide ne daj Bože, autobusom onda ih brinu i vozači autobusa koji koče kao sredovečna gospođa na prvim časovima vožnje. Zlata mamina mogu da u tom naglom kočenju polome nokat, udare čelo, ili ne da Bože polupaju ekran svog ajfona, ili taguju pogrešnu osobu na Fejsbuku. Sve to zato što vozač naglo zakoči! Ovaj svet je baš opasno mesto!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Predstavljana knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas
U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik, u utorak 12. juna, predstavljana je knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas Jovane...
Tibetanski pogled na vaspitanje dece
Osnovna pravila tibetanskog vaspitanja: Najvažnije od svega – nema ponižavanja ni telesnog kažnjavanja. Jedini razlog što neki biju decu je taj, što ona ne mogu da im uzvrate. Prvi period: do...
Dečija filozofija i muzika za sve uzraste
Let us go to the shore; there the waves will kiss our feet. With mysterious sadness the stars will shine down on us.* Aleksey Pleshcheyev Deca, kada su sasvim...
Jovana Papan: Deca su danas zarobljenici soba i igraonica
Autor: Katarina Đorđević „Generacija savremene dece je najželjenija otkako je sveta i veka. Odrastaju pod staklenim zvonom, sa sterilizatorima, jonizatorima, bebi-alarmima i kamerama, slušaju Mocarta i pevanje kitova zbog inteligencije i...
Steta, clanak je od zanimljivog pocetka presao na ruganje celoj jednoj klasi devojcica. Od toga da su zene “zasluzile” vredjanje u gradskom prevozu, do zavisti prema onima koji imaju nesto atraktivniju odecu od one koju mozemo da priustimo svojoj deci. Vazno da su za sve probleme ovog sveta krive devojcice koje prate trendove (koje opet ne postavljaju one same, nego ih vide svuda oko sebe) i lenje mame koje ih daju sve te silne pare za kroasane, umesto da mese kiflice.