Zašto mame mrze mrak

Piše: Jasmina Jovanović

Neopisiv je taj trenutak, kada svaka žena koja saznaje da je u drugom stanju dobija još dva para očiju (nevidljiva ostalim ljudskim očima, na sreću) koja imaju za zadatak da beleže samo zlo na ovom svetu. Ta dva para dodatnih očiju, kod nekih budućih majki ili već ostvarenih majki taj broj zna da bude i veći, imaju za specijalan zadatak da otkrivaju potencijalne ili realne opasnosti, da ih pamte i mami oduzmu spokoj. Život bi bio mnogo lakši i lepši za sve mame kada bi malo zažmurile na te imaginarne oči, ali avaj, keve to ne znaju ni sa ona dva prava oka na koja san neminovno pada. Pitajte samo neku mamu kada je zadnji put spavala snom pravedne. Dugo će razmišljati, pa onda reći, pre nego što sam postala mama! I to je uglavnom, manje-više istina…

Mrak je odavno prestao da bude doba dana. Da, on je suviše dugo odrednica i za vreme i za mesto. Ja sam jedna od onih koje nemaju previše pari materinskih očiju, ali kada se vraćam odnekud tako sama po mraku, što nije tako često, niknu mi sve te senzitivne oči, izbeče se i samo snimaju… Nekad istinske opasnosti, a nekad te oči malo sarkastično krenu da improvizuju i zamišljaju moguće i nemoguće…

Saobraćaj i sulude vozače. Ili vozače koji su “samo“ bahati  i bogati toliko da mogu da kupe i savest i slobodu.Ili recimo bubreg, ako ga izgube u tom ludovanju po pešacima.Ili ako im se umesto pešaka ispreči bandera.

Manijake, ali i one koji bi samo da se s nekim posvađaju. Istresu frustracije donete sa posla, uspomene na tašte, svekrve ili okrutne šefove. Oni koji bi samo nekog da propuste kroz šake, onako reda radi, svrbe ih dlanovi. Možda samo radi treninga. Nekog nedužnog, slučajnog prolaznika, pešaka, urednog platišu javnog prevoza…ma nije bitno. Eto, bije im se neko.

Beskućnike. Koji nisu krivi za svoju sudbinu, koji se eto samo greju u tramvaju, ali mogu da dobace nešto nekoj malo doteranijoj ili razgolićenoj maminoj srednjoškolki. Eto, čak i oni mogu da nasekiraju mamu i zacrne joj već precrni mrak. Što da joj sekiraju dete uzalud.

Sem realnih opasnosti već navedenih, o kojima brinu normalne čestite majke koje su decu poslale u školu ili na neki čas jezika ili violine, postoje i one druge majke i oni drugi strahovi. To su majčice koje svoju decu uče i šalju jedino na časove –Kako se obogatiti. Ili kako ući u rijaliti. Ili kako se udati za nekog dasu punog love. Te majke brinu neke druge stvari. Ako im dete još uvek ide ne daj Bože, autobusom onda ih brinu i vozači autobusa koji koče kao sredovečna gospođa na prvim časovima vožnje. Zlata mamina mogu da u tom naglom kočenju polome nokat, udare čelo, ili ne da Bože polupaju ekran svog ajfona, ili taguju pogrešnu osobu na Fejsbuku. Sve to zato što vozač naglo zakoči! Ovaj svet je baš opasno mesto!

Savršeni roditelji ne postoje

Ne želim da budem ni majka „lavica”, ni najbolja drugarica ni mama-mučenica

Istina koju prećutkuju sve “predivne” mame

Mama, kako je to kad imaš baš sve?

Nikada neću zaboraviti kako mi je detinjstvo ukrala sopstvena majka

Čitajući reči iz dnevnika svoje pokojne majke, Helen Nejlor je napokon dobila odgovore na pitanja koja su je mučila celog života. Naime, kao dete je verovala da se njena mama...

Učiteljica: Roditelji, znate li o čemu mi vaša deca govore kad se vrate u klupe posle praznika?

Bliži se Nova godina, a roditelji će uskoro početi bezglavo da jure po prodavnicama za idealnim poklonom za svoje mališane. Mora li tako? Internetom već neko vreme kruži pismo jedne...

Ako želiš nešto da ostaviš svojoj deci, pobrini se da sada i ovde učiniš nešto za sebe

Ti ćeš otići jednom. Svi ćemo. Nisi jedina. Što pre to shvatiš, pre ćeš iskoristiti preostalo vreme bez pitanja o garancijama, jer to ti je jedina garancija. Da imaš svoje...

Stigla “gara” do vrtića: Roditelji, zakasnili ste zgražavanjem

Orilo se u vrtiću. Deca pevala narodni melos. Sa izvora dva putića, stigla "gara" do vrtića. I još neće da primi vakcinu. Ljudi besni. Kliču - spasite decu! Ovo je...