Zašto naši preci nisu imali alergije na hranu, a mi ih imamo?

Ukoliko poznajete nekog sedamdesetogodišnjaka, iskoristite poznanstvo da ga pitate šta misli o alergijama na hranu. Ali, tek pošto pročitate naš tekst. U redovima koji slede, videćete i zašto.

Da li ste se nekad zapitali zašto naše babe i dedovi nisu imali alergije na hranu? Ili to nije bila tako učestala pojava, kao u današnje vreme? Tek, ukoliko poznajete nekog sedamdesetogodišnjaka, iskoristite poznanstvo da ga pitate šta misli o alergijama na hranu. Ali, tek pošto pročitate naš tekst. U redovima koji slede, videćete i zašto.

Alergije na hranu su u porastu i otežavaju život onima koji pate od ove bolesti. Osim toga, to takođe znači i oporezivanje zdravstvenog sistema, a samim tim i naših džepova. Ali, o poreskoj politici nekom drugom prilikom. Ovde je prvenstveno reč o fizičkim posledicama alergija na hranu (po pacijenta) i razlozima zbog kojih one nastaju. “Svaka tri minuta alergijska reakcija zbog nečeg što je pojedeno ili popijeno, šalje nekoga u hitnu službu. To je više od 200.000 poseta godišnje odeljenjima hitne službe godišnje.” Ovo su podaci objavljeni 2013. godine, od strane Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Alergije na hranu kod dece porasle su za 50 %, između 1997. i 2011. godine.

A mesto gde sve počinje jesu tela naših beba….

Dr. Mercola, vođa ovog israživačkog projekta, ističe da je alergija na mleko broj jedan alergija po učestalosti u Americi. On to pripisuje korišćenju hormona rasta (koji se stavlja u veštačka mleka za bebe i decu), kao i preterana upotreba antibiotika u poljoprivredi i stočarstvu, koja je uzela zamah ’90.-ih godina XX veka.

Da li postoji nešto strano u našoj hrani što nije postojalo ranije?

Apsolutno! Prerađena hrana doprinosi razvoju alergija, na više različitih nivoa. Većina obrađenih namirnica sadrži mnoštvo boja, aroma, pojačivača ukusa, konzervanasa i ostalih aditiva koji mogu imati značajan uticaj. Ipak, prilikom testiranja, nijedan pacijent nije pokazao reakciju na određenu, pojedinačnu komponentu prerađene hrane. To znači da niko nije alergičan samo na boju ili neki emulgator. Ovo je dugo zbunjivalo naučnike, dok im na pamet nije pala (iz ovog ugla se čini) jednostavna ideja. Uraditi alergo test na kombinaciju dodataka koji se koriste u prehrambenoj industriji. Rezultat ih je gotovo šokirao. Praškasti dodaci koji se koriste da povećaju nutritivnu vrednost proizvoda su mahom izazivači alergijskih reakcija. U zavisnosti od kombinacije dodataka, razvija se i tipska alergija (na mleko, gluten i sl.).

Jedna od prvih namirnica koja je prošla ovu promenu i dobila nutritivni dodatak u vidu mešavine praškova jeste mleko. 1994. godine mlečna industrija je počela da koristi genetski modifikovan hormon rasta rBGH (goveđi hormon rasta) u cilju povećanja količine mleka koje daje jedno grlo. To je rezultiralo manjom otpornošću stoke na neke bolesti. Da bi sprečili gubitak grla, počeli su da koriste veću količinu antibiotika. A mi danas znamo, ako ne sve, barem ono osnovno o rezistenciji bakterija prilikom česte upotrebe antibiotika… I ovde počinje naša priča o razvoju intolerancije na hranu.

Dakle, zašto naši preci nisu imali alergije na hranu?

Zato što su jeli hranu koja nema konzervanse i nije prerađena. Obroci su dolazili direktno sa farmi ili iz bašte. Bebe su imale sjajan start (bilo da su dojene ili hranjene kravljim ili kozijim mlekom). U to vreme se nije govorilo o dijetama. Domaća pileća supa je korišćena za mnoge bolesti.

Naše babe i dedovi su većinu vremena provodili napolju. Šećer su podizali tako što su brali i jeli šumske jagode, kupine, jabuke. Nikada nisu trčali kod doktora za sve. Kad dobiju groznicu, čekaju da prođe. I mažu se rakijom. Ako ih boli stomak, jedu samo supu i čorbu. I piju čaj. Njihova hrana je bila njihov lek.

Ishrana i način života imaju značajan uticaj na naše telo. Svakoj ćeliji našeg organizma je potrebna pravilna ishrana da bi ispravno funkcionisala. A loša ishrana ugrožava integritet svake ćelije, čime se stvara osetljivost na određene vrste hrane. Čini se da alergije na hranu mogu biti nepredvidivi nusprodukt mnogih faktora životne sredine sa kojim se nisu susreli naši preci. Ovim tempom, neophodno je da se zapitamo kako izgleda budućnost ishrane. Jer od te budućnosti, zavisi i naša budućnost.

Autor: Mirjana

Izvor: pasarella.rs

Podeli tekst: