Ove majke se nesvesno plaše da bi u slučaju da im sin “odraste” postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog smisla.
Piše: Zoran Milivojević
Kada nečije dete odraste, roditelji se nađu u situaciji da treba da prihvate njegovog emotivnog partnera. Nakon perioda „zabavljanja” dolazi period ozbiljne veze, koja vodi braku i zasnivanju porodice. Sve to menja raniji emotivni odnos odraslog deteta prema roditeljima. Kada osoba ima dovoljno dobar odnos sa partnerom, smatra se normalnim da joj je ova emocionalna vezanost postala važnija od vezanosti za roditelje.
Emocionalni incest: Kako sve roditeljska ljubav može da bude sebična?
Prednost se daje saputniku kroz život sa kojim će se imati i podizati deca. Da bi ovaj prelaz išao glatko, roditelji treba da prihvate ovu promenu. Uprkos tome što je neko u dugogodišnjoj zadovoljavajućoj emotivnoj vezi, moguće je da bude daleko snažnije vezan za jednog od roditelja. Postoje tatine kćerke, tatini sinovi i mamine kćerke, ali je verovatno najupečatljiviji mamin sin. Iako je fizički odrastao, mamin nije dobio psihološku dozvolu od svoje majke da emotivno odraste.
Ove majke su veoma posvećene sinu i često u tom odnosu nalaze smisao svog života. Kako odraslom i samostalnom sinu majka nije potrebna, ove majke se nesvesno plaše da bi u tom slučaju postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog smisla. One svesno podstiču njegovo odrastanje i samostalnost, ali istovremeno nesvesno upućuju suprotne poruke, etiketirajući sina kao naivnog, povodljivog, nesposobnog i pasivnog – dakle nespremnog za samostalnost.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.