Jevgenij Olegovič Komarovski je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pedijatara na teritoriji bivšeg SSSR-a. Doktor je medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor 15 knjiga o nezi deteta. Na vrlo razumljiv način izlaže dragocene informacije o zdravlju i vaspitanju dece, zbog čega uživa poštovanje mnogih roditelja.
Ako bi u vašoj moći bilo da ozakonite neka prava i dužnosti roditelja, šta biste učinili?
-Učinio bih to da se pre svega u školskoj praksi ozakoni obaveza svakog učenika da stekne minimum medicinskih znanja. Budući roditelji u školama uče šta je sinus, šta kosinus, koji je glavni grad Mozambika, a sutra pojma neće imati kako da pomognu svom detetu koje ima temperaturu, šta je vakcinacija, koje su to dečje bolesti, kako da postignu bezbednost deteta u kući… Stoga smatram da je neophodno uvesti u zakonski poredak obavezu roditelja da vladaju osnovnim znanjima iz medicine.
Pet odgovora dr Komarovskog na pitanja roditelja
To jest, smatrate da deca treba da uče ono što će im koristiti kad porastu i postanu roditelji?
-Stvar je u tome što mi ne znamo hoće li nam u životu zatrebati viša matematika ili istorija Starog Rima, ali će nam sigurno trebati iskustvo zdravih porodičnih odnosa, iskustvo komunikacije sa sebi sličnima, osnove pedagogije, osnove praktične medicine, osnove bezbednosti, osnove ponašanja u gradu, u selu, u prirodi… To kako se štiti od insekata, šta raditi kada te opkoli čopor pasa – eto to treba da se nauči. Sada ne može ni da se zamisli da negde u civilizovanoj Evropi vidite čopor lutalica, a kod nas ih ima onoliko. Znači, dužni smo da naučimo decu pravilima ponašanja u slučaju da se nađu usred tog čopora. Pitao sam male Fince: „Deco, šta ćete da radite ako ste krenuli na izlet i neko slomi ruku?“ A oni uglas rekoše: „Pa šta? Telefoniramo i helikopter stiže za 30 minuta.“
Kod nas helikopter neće stići…
-E da, finskoj deci ta znanja dakle i nisu potrebna, a našoj jesu jer niko neće doleteti. I pošto živimo u državi koja nema ni želje ni mogućnosti da omogući bezbednost dece, onda moramo sami da učimo decu bezbednosti. Eto to je ono što bih ja želeo. Treba da prekinemo da se igramo demokratije u onim situacijama kada država ili nauka jasno znaju odgovore na pitanja „šta je dobro a šta loše“. Nije dobro da važi pravilo: možeš da voziš biciklu i s kacigom i bez kacige. Trebalo bi – voziš biciklu – kacigu na glavu inače biciklu oduzimamo. Najstroži mogući zakon! Deluje surovo, ali nije. Surovo je kad dete razbije glavu. Znate li koji je najveći strah čoveka koja sedi za volanom i vozi po ukrajinskim putevima?
Treba ovom ambicioznom lekaru neko da objasni da ukrajinski vozači osim biciklista udaraju i pešake, i motocikliste, i jedni druge (električno osvetljene, i oklopljene u limene konzerve), i da tako pobiju nekoliko hiljada ljudi godišnje. Tako da bi – ako već hoće da se bavi bezbednošću saobraćaja – mogao da predloži na primer zabranu vožnje motornih vozila po Ukrajini, umesto što pametuje o represiji nad biciklistima.