Nadica Blažić (49) je pre 20 godina došla u zrenjaninsku bolnicu sa porođajnim bolovima, ni ne sanjajući da će zbog nemara doktora provesti 17 dana pokušavajući da donese dete na svet. Kada je konačno rodila malu Marinu, doktori su joj odmah rekli da je najbolje da se oprosti od nje i zaboravi je – jer nisu verovali da dete sa takvim anomalijama može da preživi. Nadica im je tada rekla jednu rečenicu koje se i dan danas drži, a Marina, koja pati od jedinstvenog medicinskog fenomena na svetu, izrasla je u aktivnu devojku i postala svetska vicešampionka u hip-hop plesu za decu sa invaliditetom. Nadica je osnovala udruženje samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom „Plava školjka“ kada je shvatila da njeno dete ima jedinstven medicinski fenomen – te s toga ne spada u potpunosti ni u jedno od već postojećih udruženja, koja su najčešće ograničena na neki konkretan invaliditet. Danas je jedan od najglasnijih zagovornika za vidljivost ljudi sa invaliditetom, i sve zato što se jako dobro seća kako se ona osećala kada je pre 20 godina sama krenula u ovu životnu borbu.
– Došla sam u bolnicu sa porođajnim bolovima, i doktor mi je rekao da je krenuo porođaj. Nažalost, moj doktor je baš tog dana otišao na godišnji odmor, i prepustio me drugom lekaru, koji je na svoju ruku namerno odlagao porođaje. Žene su prolazile kroz agoniju, dve su se zbog njega porodile u 10. mesecu, a jedna je i izgubila bebu na kraju. Doktor, kojem nikad ne spominjem ime i ne želim uopšte da ga se sećam, imao je neku svoju teoriju o tome kako se bebe u stomaku ujutru kreću više i kako im se aktivnost tokom dana smanjuje, pa nas je terao da zapisujemo kad god nam se beba pomeri i da mu dajemo izveštaje. Zbog svega toga sam provela 17 dana u porodilištu, a Marina je sve vreme bila zaglavljena u kanalu – priseća se Nadica.
Marina je došla na svet takoreći bez vrata i ključne kosti, sa zapreminom grudnog koša manjom od zapremine glave, jednom nogom kraćom od druge, potpuno asimetričnim licem, ozbiljnim problemima sa vidom i sluhom i sa velikim brojem anomalija. Zbog svega toga su joj doktori rekli da je najbolje da zaboravi svoje dete, da se okrene i ode. Međutim, Nadica, koju su kod kuće već čekala dva deteta, nije ni u jednom trenutku pomislila da odustane. Tada je doktorima rekla nešto čega se i danas drži.
 je pre 20 godina došla u zrenjaninsku bolnicu, ni ne sanjajući da će zbog nemara doktora provesti 17 dana pokušava){kind=link}