Kada sam saznala prvi put da ćemo moj muž i ja biti roditelji jednog malog dečaka, nasmejala sam se. To je bilo pre sedam godina. Nekako sam sve vreme znala da nosim dečaka, i bili smo jako uzbuđeni zbog toga. Nešto manje od dve godine kasnije, na svet je došao i drugi dečak, a za dve godine i treći. Imati tri mala dečaka koja trčkaraju po kući je bio san – glasan i spektakularan, i zabavniji nego što sam mogla da zamislim. Ali istovremeno je bilo iscrpljujuće. Ja nisam ekspert (moji dečaci i dalje imaju manje od osam godina), ali evo šta sam ja naučila o odgajanju dečaka do sada:
Budi u pokretu
Prema doktoru Majklu Tompsonu, autoru knjige „Kako zaštititi emotivni život dečaka“, dečaci u svim kulturama širom sveta su oni koji se više rvu, tuku, i imaju potrebu da budu stalno u pokretu. I ja sam se uverila da je ovo istina. Od vremena kada je nas prvi dečak imao 18 meseci, kad god nije trčao oko nas – penjao se i skakao je sa svih njemu dostupnih mesta u kući. Naš najmlađi sin spavao je na dušeku na podu, jer bi u suprotnom izvlačio svaku fioku iz garderobera i skakao sa istog na svoj krevet, umesto da ide na spavanje. Dečacima je izgleda u genima da budu fizički aktivni, i šta mi tu možemo da uradimo? Da ih ohrabrimo. Da im damo da prave haos, ali na mestu koje mi dozvolimo. Mi namerno nemamo stočić za kafu u dnevnoj sobi, jer to daje dečacima mnogo prostora za rvanje. Prema stručnjacima, fizička aktivnost i igranje po kući podstiču zdravu inteligenciju, bolju fizičku kondiciju, podstiču pozitivne odnose u porodici, i rast oksitocina u organizmu.
