4. Preuzimate odgovornost za njihove zaboravljene obaveze.
„Jao! Pa ja za sutra imam da završim rad iz likovnog! Treba mi glina!”. Već je osam sati, knjižare ne rade, pa sedate u auto i obilazite grad u pokušaju da nađete sve što je potrebno i, razume se, pomognete svom mezimcu da završi projekat. Ja – ne! Osnovnih stvari uvek mora biti u kući i o tome brinem (plastelin, bojice, papiri…). Ali ako je moj tinejdžer zaboravio na svoje obaveze, svakako neću od toga praviti hitan slučaj u poslednji čas. Žao mi je, sutra ćeš nastavniku morati da objasniš šta se desilo.
5. Perete sav njihov veš
„Šta? Nisi mi oprala zelenu majicu?” Ovo mi je uvek zgodna prilika da ih podsetim da moja svrha nije da njima služim. I da nisam ja jedina u kući koja ume da uključi mašinu za veš. Decu treba na to podsetiti s vremena na vreme. Onog momenta kad zaborave da ja nisam njihova sluškinja, dobiju pune ruke veša za pranje.
Veš najčešće perem ja i svako dobije svoju gomilu koju potom slaže i sortira. Ali to ne znači da nisu sposobni da na sebe preuzmu ceo proces.
6. Zivkate njihove nastavnike ili im pišete na Fejsbuku, Vajberu…
Ako naše dete ima problem sa nastavnikom ili trenerom, to je njegova odgovornost. Nema šanse da ćemo mi, kao roditelji, uskakti na svaku nesuglasicu i rešavati problem. Na taj način rušimo autoritet nastavnika.
Naučite dete da ako mu je nešto zaista važno, onda treba da nauči da se za to izbori sam ili da, ako ne može, dođe i zatraži pomoć. Naravno, ovde mislim na svakodnevne situacije i konflikte do kojih dolazi u normalnim odnosima nastavnik – učenik. Nećete sigurno ignorisati bilo kakve neprimerene odnose ili situacije.
7. Mešate im se u školovanje
Spustite olovku, dragi roditelji. Nikakvo zajedničko pisanje zadataka, propitivanje, pomaganje ne dolazi u obzir kada je reč o tinejdžerima. Svakako da ćete uvek biti zainteresovani za njihove zadatke, napredovanje u školi, ocene, ali da se mešate do te mere da na kraju lekciju naučite bolje nego dete, ne dolazi u obzir!
Šta je vaš cilj?
Želite li da odgajite sposobnog, preduzimljivog mladog čoveka?
Ako je tako, onda je vreme da se povučete iz svakog posla, svake obaveze koju vaše dete može da obavi samo. Znam ja da su oni vaša deca i da je lep osećaj udovoljiti im s vremena na vreme, ali granice moraju da postoje.
Više od svega želim da budem sigurna da, kad moja deca dođu u situaciju da u potpunosti sami moraju da rešavaju neki problem, da ću moći mirno da se povučem i to im dozvolim.
Zato vas molim – ne sudite mi kad vidite moje dete kako trči za autobusom koji odlazi, kako jedini nema opremu za fizičko pa sedi sa strane.
Sve je to sa ciljem i svrhom.
A. C.
Izvor: Zelena učionica
