Neke stvari radimo samo zato što ih i drugi rade, a da se nikad ne zapitamo – zašto tako a ne drugačije? Evo nekih uobičajenih roditeljskih praksi koje, ako pitate stručnjake, nemaju baš mnogo opravdanja.
Terate decu da dele
Sva deca prolaze kroz posesivne faze, i roditelji treba da prihvate da su te faze privremene i normalne, umesto da u njima vide znake sebičnosti. Prestanite svaki čas da skačete i govorite, “Ne, ne, moraš da deliš!” Odustanite od stalnog mešanja i usmeravanja i povucite se na poziciju posmatrača koji svojoj deci pruža priliku da sami reše svoje probleme. Tako će vremenom razvijati kreativnost i strpljenje.
Često im govorite da su pametni
Dr Kerol Dvek sa Stenfordskog univerziteta godinama se bavila proučavanjem “mentalnih stavova” prema učenju. Otkrila je da deca mogu imati dva tipa mentalnog stava – nepromenljivi ili razvojni. Nepromenljivi (pogrešno) podrazumeva da su ljudi ili pametni ili nisu, te se samim tim ne vredi ni truditi. Ljudi sa razvojnim mentalnim stavom ispravno smatraju da su sposobnosti i inteligencija nešto što se može razvijati kroz trud, pokušaje i greške. Zato, kada hvalite decu, ne stavljajte naglasak na pamet, već na uloženi trud; veličanje talenta samo jača uverenje da se nečiji uspeh bazira na urođenim i nepromenljivim osobinama.
Prestali ste da im čitate čim su naučila da čitaju sama
Mnogi roditelji čitaju naglas maloj deci, ali na žalost, čim ona krenu u školu i nauče da čitaju, prestanu sa tim. Pretpostavljaju da je sada vreme da škola preuzme brigu o čitanju, te da deca ionako sama mogu da uživaju u knjigama. Međutim, bez obzira na to kog uzrasta su deca, čitanje naglas im može biti od koristi. Čitanjem naglas detetu obogaćujete rečnik i učite ga gramatici. Deca danas većinu vremena provode u institucijama, sa drugom decom, i manje slušaju govor odraslih. Tako nemaju ni priliku da čuju mnoge reči koje njihovi vršnjaci ne koriste. Kada bi sama čitala ove reči, možda bi ih preskočila ili pogrešno zapamtila, a slušajući ih bolje će razumeti njihov kontekst.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.