„Ne prestaje da me iznenađuje to koliko samostalna i sposobna su moja deca postala u vrlo ranom uzrastu, i ne mislim da se po tome razlikuju od druge dece. Većina dece su po prirodi sposobna za isti nivo sposobnosti. Standardne škole ubijaju samostalnost i samopouzdanje. „
Trinaestogodišnji Fin Hjuit i njegov desetogodišnji brat Raj umesto rančeva nose noževe za pojasom. U uzrastu u kom većina dece uči da vozi bicikl, ovi dečaci umeju da voze traktor i na putu su da dobiju lovačke dozvole. Brinu o kozama i pomažu u poljovrivrednim
radovima na svojoj porodičnoh farmi na severu Vermonta, skupljaju divlje bobice i pečurke, delju predmete od drveta i provode sate slobodno tumarajući po šumama i potocima. Što je još neverovatnije, ovi dečaci ne pohađaju školu niti im roditelji pružaju bilo kakvo formalno obrazovanje kod kuće.
Školovanje kod kuće
Hjuitovi veruju u učenje “neškolovanjem” što je ekstremni oblik školovanja kod kuće koji, u zavisnosti od ugla gledanja, deluje ili kao neodgovorno ili kao idilično. Neškolovanje vrednuje samostalnost više nego strukturu, i podrazumeva da decu ne moramo zatvarati u učionice, niti smeštati za pisaći sto, jer ona prirodno uče.
Njihov otac, Ben Hjuit, opisuje svoj život sa suprugom Peni i decom u knjizi “Odgajeni kod kuće: alternativno roditeljsko iskustvo sa neškolovanjem, kroz povezivanje sa prirodom” (Home Grown: Adventures in Parenting off the Beaten Path, Unschooling and Reconnecting with the Natural World). Nije u pitanju običan napad na tradicionalno obrazovanje već priča o životu jedne porodice koja je izabrala drugačiji put, učeći da postane samodovoljna i bliska sa prirodom. 
Ben Hjuit napustio je srednju školu, objavio do sada tri knjige i gaji stoku, povrće i bobice na oko 16 hektara. Smatra da je, kada je u pitanju obrazovanje, manje – zapravo više: “U uzrastu kada bi trebalo da su u sedmom i četvrtom razredu” moji sinovi ne provode više od dva sata mesečno sedeći i učeći matematiku i prirodne nauke, što spada u mejnstrim obrazovanje” piše on.
