Istraživači Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Virdžiniji otkrili su da su mozak i imunološki sistem direktno povezani posebnom vrstom limfnih sudova. Ovo otkriće iz temelja menja sve ono što smo decenijama učili iz udžbenika biologije.
Da takvi sudovi nisu primećeni, uprkos tome što je limfni sistem u telu već tako podrobno mapiran, samo po sebi je pravo iznenađenje, ali pravi značaj otkrića leži u uticaju koji bi moglo da ima na dosadašnje terapije lečenja brojnih neuroloških bolesti poput autizma, multiple skleroze ili Alchajmerove bolesti..
“Umesto da se zapitamo ‘Kako da proučavamo imunološku reakciju mozga?’,i ’Zašto pacijenti sa multiplom sklerozom imaju imunološke napade?’, sada problemu možemo da pristupimo mehanicistički, jer je mozak povezan sa perifernim imunološkim sistemom putem limfnih sudova, baš kao i svako drugo tkivo”, navodi Džonatan Kipnis, profesor neuroloških nauka i direktor Centra za imunologiju na Univerzitetu u Virdžiniji.
“Zaista nisam verovao da u telu postoje strukture čijeg postojanja nismo svesni. Mislio sam da je celo telo već mapirano, da su glavna istraživanja okončana negde u pedesetim godinama prošlog veka. Očigledno sam bio u velikoj zabludi”, dodaje profesor.
Za novo otkriće zaslužan je Antoan Luvo, postdoktorand u Kipnisovoj laboratoriji, koji je novu vrstu limfnih sudova uočio kada je pronašao način da moždane opne miša – tanke membrane koje pokrivaju mozak – postavi na jedan slajd kako bi mogao da ih ispita kao celinu.
U svemu ovome, međutim, postoji jedan trik – opne su prvo fiksirane unutar gornjeg dela lobanje tako da je tkivo pričvršćeno u svom fiziološkom stanju, pa tek onda secirano. Da je proces bio obrnut, ne bi bilo uspeha.
“Razlog za to što do sada nismo mogli da uočimo ove limfne sudove jeste to što su bili vrlo dobro ‘sakriveni’ iza glavnih krvnih sudova u sinusnoj šupljini, oblasti koju je i inače veoma teško snimiti. Toliko su blizu krvnih sudova da jednostavno ne možete da ih uočite ako ne znate šta tražite”, kaže Kipnis.
Ovo otkriće otvara brojna pitanja na koja tek treba odgovoriti, poput toga kako funkcioniše mozak i na koji nači ga pojedine bolesti napadaju.
„Kod Alchajmerove bolesti, u mozgu se talože velike grupe proteina. Mislimo da se ovo dešava zato što ih novootkriveni limfni sudovi ne uklanjaju dovoljno efikasno”, ističe Kipnis.
Profesor je dodao da se limfni sudovi s vremenom menjaju, tako da bi sledeći zadatak bio ispitati njihovu ulogu u starenju.
Izvor: B92
