Piše: Olivera Kovačević
master psiholog, porodični i partnerski savetnik
U poslednje vreme baš često primetim roditelje koji smatraju kako je njihova uloga da svoje dete čine srećnim i to po principu „što mu više želja ispunim, ono će biti srećnije“. Sa ovakvim uverenjem oni služe svojoj deci, uče ih da sredina u kojoj žive mora da se prilagodi njima i da je samo ispunjenje njihovih želja dokaz ljubavi. Ja sam ih nazvala „Pepeljuge“.
Šta se dešava kada roditelji prezaštite svoju decu?
Roditelji „Pepeljuge“ smatraju da je dobar roditelj samo onaj koji svoje dete čini srećnim, koji zadovoljenje svojih potreba stavlja u drugi plan ili ih zanemaruje, po kojima nametanje pravila detetu guši njegovu prirodu i razvijanje potencijala.
Šta mislite, da li dete može da razlikuje ispunjenje želje od zadovoljenja potrebe za ljubavlju? Da li je igračka koju je želeo isto što i posvećenost koju mu roditelji pružaju?
Verujem da će ovo nekome delovati čudno, ali detetu činimo dugoročnu štetu ukoliko mu ispunjavamo svaku želju. Deca funkcionišu po principu „ja sam moja želja“. To je sasvim očekivano od malog deteta. Ono što je uloga roditelja jeste da nauči dete da razlikuje sebe i svoje potrebe od svojih želja. Ukoliko ga to ne nauči, dete će, kada odraste misliti da svako ko odbije da mu ispuni želju, odbacuje i njega kao osobu. Na taj način se neće dobro snalaziti u grupi, biće nespretan u rešavanju konflikata i svako ograničavanje će ga izbaciti iz takta.
Osim dobrobiti koje određeni način vaspitanja ima po vaše dete, vrlo je bitno misliti i na sebe kao biće koje takođe ima potrebe. Ukoliko ste jedan od Pepeljuga, sigurno ne mislite mnogo na sebe, na svoje zadovoljstvo, odmor, ispunjenost… Kada naučite dete da je ljubav ustvari služenje, ono će zahtevati sve više i više ljubavi. Onda ćete vi sve više i više zapostavljati svoje potrebe, postaćete nezadovoljniji i odsutniji i radićete upravo ono što ne želite. Detetova potreba za ljubavlju neće biti ispunjena, bez obzira što su mu sve želje ostvarene.
Sasvim je uredu reći detetu „To ne smeš“ i toga se čvrsto pridržavati. Time nećete unesrećiti svoje dete, već ćete ga naučiti da postoje granice. Učeći da poštuje granice u odnosu sa vama, naučiće da ih poštuje i sa drugim ljudima. Na taj način će se lakše snalaziti sa zahtevima izvan porodice.Naučiće šta ga očekuje u životu i time postati sigurniji i uspešniji u međuljudskim odnosima.
Da li roditeljski savez utiče na pravilan razvoj deteta?
Postavljanjem granice u odnosu sa detetom i njegovim željama, vi dajete sebi dozvolu da brinete o sebi, da obučete lepu haljinu i odete na bal. Izborite se za sebe, svoje vreme, potrebe, zadovoljstva i želje. Svakom detetu treba posvećen roditelj, a posvećen je samo čovek koji je zadovoljan.
Da li sada mislite da je vaša uloga kao roditelja da svoje dete činite konstantno srećnim ili da ga naučite da samo sebe učini srećnim? Sa stavom „ja ne smem izazvati neprijatna osećanja kod svog deteta“ učite ga da veruje kako će mu svi u životu udovoljavati, što i sami znate da nije tačno.
Ukoliko želite da vam dete bude snalažljivo i uspešno u budućnosti učite ga da svojim trudom, upornošću i razmišljanjem dođe do cilja, ne radite vi to umesto njega.
Izvor: Psihologično
