Dr Zoran Milivojević: Detetovo pravo na vlastiti pol

Piše: Zoran Milivojević

Promocija „rodno neutralnog vaspitanja” je povod da ukažemo na opasnosti i moguće negativne posledice koje ono nosi. Pojednostavljeno, ovaj pristup vaspitanju je zasnovan na jednoj tačnoj i dve pogrešne pretpostavke. Prva, tačna, jeste da svako dete ima sposobnost da razvije osobine suprotnog pola, to jest muškog ili ženskog roda. Druga je da će ono samo, kada dođe vreme za to, da „oseti” i opredeli se da bude muško ili žensko. Treća je da roditelji nemaju pravo da se mešaju u taj proces i da „nasilno” uklapaju dete u društvenu ulogu i identitet koji su u skladu sa njegovim biološkim polom i hromozomima.

U skladu s tim neki roditelji, ponosni na svoju naprednost, modernost i nenasilnost, pitaju svoje malo dete kako da ga obuku za vrtić, da li danas želi da bude muško ili žensko.

Iako biologija ima svoj uticaj, precenjuje se ideja da je muški ili ženski identitet stvar biologije. Važniji su psihosocijalni faktori. Dete od najranijeg doba usvaja mušku ili žensku društvenu ulogu i sa njom se poistovećuje. Prvo poistovećenje je biti dečak ili devojčica, to jest biti sin ili kćerka.

Koliki uticaj roditelji imaju na rodno opredeljenje deteta vidimo kod onih roditelja koji su dobili dete koje je, po njima, „pogrešnog” pola. Oni prema detetu razvijaju suptilni psihološki odnos u kojem ga odbacuju jer nije „ispravnog” pola, a pokazuju ljubav i prihvatanje kada se ono ponaša kao dete suprotnog pola. Mnoga deca iz ovakvog odnosa izrastaju u više ili manje „ženskaste muškarce” ili „muške žene”. To može, ali ne mora da bude povezano sa njihovom istopolnom orijentacijom. Neka od njih razvijaju rodnu disforiju jer osećaju da je njihova duša zarobljena u telu pogrešnog pola.

Osim porodice, važan je i uticaj šire zajednice. Još je pre 100 godina Alfred Adler, poznati švajcarski psihoanalitičar, upozoravao na „muški protest” kod devojčica, koje žele da budu iste kao muškarci kada shvate da su u odraslom društvu muškarci privilegovana kategorija.

Kao što roditelji svojim odnosom i porukama utiču na dete da svoj identitet prilagodi svom biološkom polu, tako i rodno neutralno vaspitanje utiče na decu da postanu rodno zbunjena i neopredeljena. Možemo pretpostaviti da će ono doprineti mnogo većoj zastupljenosti transrodnih osoba kada odrastu generacije tako vaspitane dece. Sadašnja istraživanja pokazuju da je odrasli život takvih osoba veoma težak i nesrećan, zbog čega je među njima ekstremno visoka stopa samoubistava.

Glavni zadatak roditelja jeste da prihvate i vole svoje dete bez obzira na to kojeg su pola – da ga ne zbunjuju i da mu ne osporavaju pravo da izgrađuje svoj identitet u skladu sa svojim hromozomima. Ravnopravnost brata i sestre je podloga društva ravnopravnih žena i muškaraca, pri čemu ravnopravnost ne znači brisanje razlika između muškog i ženskog.

Izvor: Politika