Dočekali smo i taj dan. Podeljene su knjižice, prošli su prijemni ispiti, stigli rezultati truda, zalaganja, uspeha većih ili manjih. Oni sa svim peticama sakupiće i dodatne lajkove na društvenim mrežama, deke i bake će staviti koji dinar u knjižicu.
Jer, ocene su tu da se plaćaju – valjda?
A, da li smo nakon najteže školske godine pogledali kako izgledaju oči naše dece? Da li su zaista srećni zbog uspeha ili zbog ocena? Da li su zaista srećni bez obzira na ocene? Da li su ocene ono što ih vrednuje i na osnovu čega mi vrednujemo njih?
Važno je da ovog leta dobro razmislimo o svemu…
Pohvalite trud umesto ocena
Ocene same po sebi vrednuju trud dece. Da, naravno da treba da ih pohvalimo, ali da ne zaboravimo da je ta trojka iz matematike možda vrednija od svih ostalih petica. Važno je i da ih učimo da je svaka ocena dobra, da je njihova i da je ona sama po sebi nagrada i proizvod njihovog zalaganja. Najvažnija poruka koju treba da im pošaljemo je da oni nisu njihove ocene, da su oni mnogo više od toga.
Pohvalite njihov trud. Proslavite zajedno kraj školske godine. Pohvalite sve što je bilo dobro, a ukažite im na ono što su mogli bolje. „Sjajno je što si redovno radio domaće zadatke, što si dobar drug, što si aktivan na času, sledeće godine se potrudi da tako i nastaviš” ili „Čestitam ti na uspehu, odlično je sve što si postigao u ovoj godini, sledeće godine se potrudi da malo više vežbaš pa će i ocene biti još bolje”.
Koju poruku ćete usaditi detetu?
Za dečije samopouzdanje je mnogo značajniji podsticaj na trud, da nastave dalje uprkos trojci iz matematike. To je važnije od para u knjižici.
Budite obazrivi sa nagradama, razmislite o tome da li želite da vaše dete uči zarad učenja, da se takmiči sa sobom i za sebe ili zarad ocena koje će doneti neku dodatnu nagradu. Sve nagrade vrede samo u tom trenutku. Trenutak izbledi za par dana, a samim tim i vaša nagrada.
Posebno u nižim razredima manje ocene od petice mogu da posluže tome da od početka učite decu tome da je sasvim ok i ako nemaš sve petice, da ne idemo u školu da bi svi bili odlični, da je ta ocena nije ocena njih samih već ocena za postignuće u jednoj godini iz jednog predmeta.
Ali, kako će upisati željenu školu?
Polako sa velikim planovima. Najpre za upis u srednje škole nisu neophodne samo dobre ocene. Najvažniji je odabir škole, a ako dete ne postiže rezultate iz predmeta koji su neophodni i važni za određenu školu, nije dobro da dete u tom smeru forsirate. Sistem je uređen tako da ocene ipak imaju veliki značaj, na žalost i da, razumljivo je u skladu sa tim „vijati” što bolje proseke. Ipak, važno je balansirati dobro u svemu tome jer ako od trećeg ili petog razreda mislimo samo o upisu u srednju školu propuštamo važne aspekte razvoja dece tokom osnovnog školovanja.
Koju god srednju školu da vaše dete upiše, za njega je važnije da školovanje nastavi sa zdravim osnovama, samopouzdanjem, razvijenim zdravim navikama i zdravim odnosom prema školovanju.
Da li su nam nakon svega i dalje ocene najvažnije?
Bolesni imaju samo jednu želju – da ozdrave. Kad smo zdravi, zaboravimo na to šta je zaista važno. Nakon svega što smo svi mi roditelji doživeli u ovoj školskoj godini najmanje što možemo da naučimo i ponesemo sa sobom u naredne školske godine je to da je dečiji osmeh važniji od svih ocena, takmičenja, uspeha…
Pustimo nastavnike da ocenjuju, a mi roditelji imamo mnogo više posla od ocena.
Umesto knjižicom pohvalite se svojim prijateljima dečijim osmehom i sjajem u njihovim očima. Slušajmo decu, razumimo ih, negujmo vrednosti koje smo negde zaboravili, učimo ih toleranciji, empatiji, ljubavi prema sebi i prema drugima. Ocene su – samo ocene.
I da, ne zaboravite da se bezbrižno, bez učenja i obaveza, sjajno zabavljate zajedno na raspustu!
Jasmina Mihnjak
Psiholog
Izvor: Bebac.com
