Čekaš da smršaš, pa da počneš da živiš svoj život?
Čekaš da depresija prođe, pa da život počne?
Da tek tada počneš da nosiš lep nakit,
da kupuješ lepu odeću,
da jedeš ukusna jela,
da se javiš prijateljima,
da im kažeš da ih voliš i pozoveš ih na ručak,
da uvedeš neku novu lepu naviku,
da otputuješ negde.
A ne bi trebalo da nam život ima takve „ovo nisam ja“ dane ili mesece.
Jer i to smo mi.
I kad smo debeli,
i kada smo nesrećni,
i kada ni najmanje nismo ponosni na svoje ponašanje.
Lako je voleti sebe kad smo lepi, organizovani, optimistični i puni poleta i volje.
Fora je voleti sebe kad nismo.
Sastrugati sebe špatulom sa poda i odvući sebe na posao,
na kafu,
kod frizera,
na ispite i predavanja
i onda kada bismo najradije da se udavimo u samosažaljenju.
Fora je sačuvati svoj život što više netaknut dok se osećamo loše kako ne bismo, kada izađemo iz depresije, morali da čistimo ono što smo od svog života napravili dok smo bili tužni.
Loš će period sigurno da prođe.
Možda ne danas, ni za dve nedelje,
ali će sasvim sigurno proći.
A ono što smo od svog života sačuvali sačekaće nas.
