Čini li se to meni, ili je na ulicama i u parkovima sve manje mladih? Nama su prostori ispred zgrada često bili dnevni boravak, a današnjim mladim generacijama, kao da to postadoše kafići. Na većinu iz moje generacije roditelji su se žalili da previše pričaju. Današnji mladi kao da prestadoše komunicirati s roditeljima.
Bože, starim li ja to, kad se s nostalgijom sve češće prisećam detinjstva i s čuđenjem i neodobravanjem gledam na način života današnjih mladih. Bejah dete nemirnoga duha, svojeglav, a po mišljenju starijih s ludim idejama… Sećam se da sam satima znao maštati o dalekim putovanjima. Moj dečački san o misionarskom životu u Africi nije ispunjen, ali još uvijek nisam odustao od njega. Maštao sam o malom koferu, dobrom foto aparatu i kameri. Želeo sam upoznati druge kulture, a slikom i rečju preneti drugima svoja iskustva. Umesto kofera imam praktičniji ruksak, imam i aparat i neku kamericu i živo se nadam ispunjenju dečačkog sna.
Pročitajte i: Pitam se, pitam se… gde nestade dečja igra
Mnogi snovi ostadoše snovi (uz nadu da će jednom postati zbilja), ali dosta ih se i ostvarilo. Bila su to neka vremena kojih se sa radošću prisećam i o njima često pripovedam. Cenilo se i poštivalo prijateljstvo. Znalo se družiti, veseliti, nasmijati, a po potrebi i zaplakati, što zbog nesretne ljubavi (u tim godinama velikim i večnim), što uz zvuke gitare i butelju crnog vina negde uz reku. Razgali ti se srce i duša, misliš da će svet propasti što si dobio još jednu korpu. Nije bitno gde si, kada su oko tebe ljudi sa kojima se uvek možeš dobro zabaviti i nasmijati.
Koliko puta sam došao zorom kući, prljav i umoran, ali sretan, punog srca, bolesnog želuca ili stomaku zbog sjedenja na hladnom betonu ili ledini, promukloga glasa, a očiju crvenih što od dima, a što od nespavanja. Ličili smo tada na vampire, ali smo bili lepi jedni drugima.
„Bože, starim li ja to, kad se s nostalgijom sve češće prisećam detinjstva i s čuđenjem i neodobravanjem gledam na način života današnjih mladih. „
Često bi se u društvu našao neko ko je znao prebirati po gitari i našoj sreći nigde kraja. Pred odlazak na kraća ili duža putovanja noćima se nije spavalo. O doživljajima na tim putovanjima da i ne pričam, većina iz moje generacije ih je iskusila.
Pročitajte i: 21 stara fotografija na kojima se deca zabavljaju pre Interneta
Ništa nam nije bilo teško ni mrsko. Bilo je dovoljno samo spomenuti nešto suludo i ekipa je već bila spremna za realizaciju. Bilo je tu kupanja u ledenoj reci (često i sa bolnim posljedicama), vožnje biciklima po neuetnim prometnicama (bez ruku, naravno), krađa i prejedanja zelenim voćem (posljedica čega je bila nemogućnost odlaska u školu zbog pokvarenih stomaka).
