Nadajući se da će prava druženja zameniti ona nestvarna, da će mladi odrastati maštajući na način na koji su to činile generacije i generacije pre njih, ja ne odustajem od svoji snova i vere da će mladost na vreme shvatiti da jedino čovek čoveku može biti prijatelj.
Čini li se to meni, ili je na ulicama i u parkovima sve manje mladih? Nama su prostori ispred zgrada često bili dnevni boravak, a današnjim mladim generacijama, kao da to postadoše kafići. Na većinu iz moje generacije roditelji su se žalili da previše pričaju. Današnji mladi kao da prestadoše komunicirati s roditeljima.
Bože, starim li ja to, kad se s nostalgijom sve češće prisećam detinjstva i s čuđenjem i neodobravanjem gledam na način života današnjih mladih. Bejah dete nemirnoga duha, svojeglav, a po mišljenju starijih s ludim idejama… Sećam se da sam satima znao maštati o dalekim putovanjima. Moj dečački san o misionarskom životu u Africi nije ispunjen, ali još uvijek nisam odustao od njega. Maštao sam o malom koferu, dobrom foto aparatu i kameri. Želeo sam upoznati druge kulture, a slikom i rečju preneti drugima svoja iskustva. Umesto kofera imam praktičniji ruksak, imam i aparat i neku kamericu i živo se nadam ispunjenju dečačkog sna.
Pročitajte i: Pitam se, pitam se… gde nestade dečja igra
Mnogi snovi ostadoše snovi (uz nadu da će jednom postati zbilja), ali dosta ih se i ostvarilo. Bila su to neka vremena kojih se sa radošću prisećam i o njima često pripovedam. Cenilo se i poštivalo prijateljstvo. Znalo se družiti, veseliti, nasmijati, a po potrebi i zaplakati, što zbog nesretne ljubavi (u tim godinama velikim i večnim), što uz zvuke gitare i butelju crnog vina negde uz reku. Razgali ti se srce i duša, misliš da će svet propasti što si dobio još jednu korpu. Nije bitno gde si, kada su oko tebe ljudi sa kojima se uvek možeš dobro zabaviti i nasmijati.
Koliko puta sam došao zorom kući, prljav i umoran, ali sretan, punog srca, bolesnog želuca ili stomaku zbog sjedenja na hladnom betonu ili ledini, promukloga glasa, a očiju crvenih što od dima, a što od nespavanja. Ličili smo tada na vampire, ali smo bili lepi jedni drugima.
“Bože, starim li ja to, kad se s nostalgijom sve češće prisećam detinjstva i s čuđenjem i neodobravanjem gledam na način života današnjih mladih. “
Često bi se u društvu našao neko ko je znao prebirati po gitari i našoj sreći nigde kraja. Pred odlazak na kraća ili duža putovanja noćima se nije spavalo. O doživljajima na tim putovanjima da i ne pričam, većina iz moje generacije ih je iskusila.
Pročitajte i: 21 stara fotografija na kojima se deca zabavljaju pre Interneta
Ništa nam nije bilo teško ni mrsko. Bilo je dovoljno samo spomenuti nešto suludo i ekipa je već bila spremna za realizaciju. Bilo je tu kupanja u ledenoj reci (često i sa bolnim posljedicama), vožnje biciklima po neuetnim prometnicama (bez ruku, naravno), krađa i prejedanja zelenim voćem (posljedica čega je bila nemogućnost odlaska u školu zbog pokvarenih stomaka).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Kako da brinete o deci ako se razbolite od koronavirusa?
Američki magazin Wired objavio je savete infektologa roditeljima, u slučaju da obole od novog koronavirusa: Odredite osobu koja će vas odmeniti u slučaju bolesti Predvidite najgori scenario - da i...
O roditeljstvu u doba straha i neverice
Ajao što me ovaj period podseća na 1999, na bombardovanje Srbije… Isto je počelo u martu, isto u prvi mah nismo mogli da verujemo šta nam se dešava. Baš kao...
Što manje igračaka deca imaju, to se više igraju
“Ostavi ih. Kupićemo ih tamo,” rekla sam svom mužu, misleći na set kantica i lopatica našeg sina. Trideset šest sati, dva avionska leta, vožnju trajektom i taksijem kasnije, umorni ali...
Zlatno pravilo inuitskih roditelja zbog kojeg njihova deca nikada ne besne
Nije nikakvo iznenađenje da se mi, kao društvo, često fokusiramo na rešavanje problema sa besom. Znamo da je to loše po nas i po naše zdravlje. Takođe znamo da je...
Nema komentara.