Mihail Kazinik je svetski poznat muzički virtuoz, istoričar umetnosti, pisac, filozof, režiser, pedagog, veliki erudita našeg vremena. Razvio je tzv. Školu budućnosti. U javnosti je poznat kao „Apostol kulture“ jer o njenom značaju u razvoju čoveka stalno propoveda. Navodimo Kazinikovo obraćanje čitaocu iz jedne od njegovih knjiga:
Draga deco i odrasli!
Ima knjiga koje nisu velike, ali govore o najvažnijem. O SVETLOJ STRANI u nama.
„DIVLjENjE SVETLOSTI“ – tako se o kulturi izrazio jedan od najvećih i najblistavijih umova ovoga sveta Nikolaj Konstantinovič Rerih.
A šta je SVETLOST?
Ono što nam omogućava da vidimo sve što postoji oko nas. Ono što nam naše drago sunce daje zajedno s toplotom. Da, naravno! Ali svetlošću nazivamo i još ponešto, što se ne vidi i ne može se dodirnuti ali nas greje.
To je SVETLOST znanja, zadovoljstvo kada posmatramo umetničko delo ili slušamo muziku, ushićenje izazvano logičnošću matematičke formule ili lepotom dokazivanja teoreme. Koliko je za čoveka važno nadahnuće koje dobija od muzike, poezije, književnosti, slikarstva razmotrićemo zajedno.
Jer nadahnuće rađa nadahnuće.
Čak i ako obožavate matematiku ili fiziku, u rešavanju teških matematičkih zadataka pomoći će vam dela Van Goga ili Rembranta. A ako li je vaše oduševljenje – astronomija, znajte da Bahova muzika vodi ka otkrivanju nove zvezde.
Ne verujete? A znate li da je genijalni fizičar Albert Ajnštajn divno svirao na violini i voleo da improvizuje na klaviru? Kada bi otputovao i bio daleko od svog klavira, po njegovim rečima, patio je za njim.
Ajnštajn je voleo Baha, Hajdna i Šuberta. U kosmičkoj, grandioznoj muzici J. S. Baha Ajnštajn je video model Vasione. Ali za njega najvažniji i Ajnštajnov najomiljeniji kompozitor bio je Mocart. Kažu da je on izvodio Mocarta tananije i dublje od najistaknutijih violinista.
Ajnštajn je tvrdio: „Nauka otkriva ono što je nepoznato u prirodi. Muzika otkriva ono što je nepoznato u čovekovoj duši, i to baš ono što se ne može otkriti ni na jedan drugi način sem kroz muziku.“
Može vam delovati da se sve gorenapisano tiče muzičara. Međutim, reč je o veličanstvenom naučniku fizičaru.
On je još rekao: „Više znanja sam dobio od Dostojevskog nego od Gausa.“ Dakle, Ajnštajnu je u njegovim naučnim otkrićima više pomogao veliki pisac nego veliki matematičar. Kako je to pisac Dostojevski mogao uticati na naučno stvaralaštvo tog velikog fizičara (možda i na razradu teorije relativiteta)? Gaus je pak bio veliki matematičar i fizičar čiji su radovi ušli u mnoge udžbenike i proučavaju se dan-danas.
Reći ćete da je Albert Ajnštajn pre izuzetak nego pravilo. Njegovo dubinsko pronicanje u umetnost pomoglo mu je da dođe do najvećih otkrića u oblasti fizike.
Ali može li se tvrditi da bi čovek, da bi postao naučnik, morao svirati violinu i čitati dela Dostojevskog? Verovatno ne mora. Ali…
Još jedan veličanstveni um 20. veka, po značaju ravan Ajnštajnu – tvorac kvantne mehanike Maks Plank, kada je trebalo odabrati fakultet, kolebao se između… književnosti, muzike i matematike. Treba reći da Plank nije tek svirao klavir, već da je postao pravi virtuoz. I da nije odabrao matematiku i fiziku, na Zemljinoj kugli bi bio jedan veliki pijanista više. Plank i Ajnštajn su svirali zajedno. Pre svega Bahove i Mocartove sonate za violinu i fortepijano.
Ne slažem se s ovim.Umetničko i logičko razmišljanje nije isto,naprotiv,jako je različito.