Ono što je zabrinjavajuće jeste da 90 procenata gojazne dece ostanu to i u odraslom dobu. Stoga je veoma važno razvijati kampanje u detinjstvu
Jedno od troje dece u Evropi uzrasta od šest do devet godina je prekomerne težine ili gojazno, navodi se u izveštaju koji upozorava da će do 2025.broj gojazne dece u svetu ispod pet godina dostići cifru od 70 miliona!
Istraživači su naglasili i da 20 do 30 odsto svih zapaljenskih bolesti creva sada dolaze u detinjstvu. Takođe, masna jetra koja nije uzrokovana alkoholom, jedna je od najčešćih hroničnih bolesti jetre kod dece i adolescenata u zapadnim zemljama. Čak je i kod dece stare svega tri godine dijagnostifikovana ta bolest, piše britanski “Gardijan”.
Izveštaj je podnelo Ujedinjenje evropskih gastroenterologa (UAG) i bazira se na podacima iz 46 zemalja u Evropi.
Njihova poruka jeste da Evropa trenutno ne može da se izbori sa tim problemom.
U školi u kojoj đaci trče milju dnevno ne postoje gojazna deca
– Širom Evrope postoje vodeći pedijatrijski stručnjaci i dosta stručnih centara. Ipak, oni nisu široko rasprostranjeni i ne mogu da zadovolje potrebe dece širom kontinenta. To ne utiče samo na decu i njihove porodice već na čitavo društvo i šire pružanje zdravstvenih usluga – rekao je Majkl Mens, predsednik UAG i profesor pedijatrije na Medicinskoj školi u Hanoveru.
Troškovi lečenja poremećaja nastalih usled gojaznosti sada iznose jednu desetinu ukupnih troškova zdravstvene zaštite u Evropi, i, prema izveštaju, ugrožavaju održivost javnih zdravstvenih usluga u svim zemljama.
Deca čine jednu petinu ukupnog stanovništva Evrope. Dok prevalenca gastroenteroloških bolesti nastavlja da raste, stručnjaci strahuju da nema dovoljno sredstava za istraživanja u ovoj oblasti.
– Veoma je zabrinjavajuće što je samo jedna od trenutnih 58 tema koje finansira EU posvećena pedijatriji – kaže Bertold Kolecko, predsednik Evropskog društva za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i nutricionizam i pedijatar na Univerzitetu u Minhenu.
– Prioriteti moraju hitno da se promene i da se pristupi specifičnim problemima pedijatrijskih digestivnih problema. Mora se osigurati veća investicija u prevenciju, ekonomične dijagnostičke mere i usklađen trening – dodao je Kolecko.
Zdravo, belo i debelo
Alarm gojaznosti nije novina i nije ograničen isključivo na Evropu ili detinjstvo: Skorašnja studija naučnika sa Kraljevskog koledža pokazala je daglobalna populacija svakih deset godina od 1975. postaje teža za 1,5 kilograma po čoveku.
Mens upozorava da gojaznost u detinjstvu može da se nastavi i u odraslom dobu. Poruka izveštaja, koji se poklopio sa “mesecom digestivnog zdravlja” i koji je okupio 22.000 specijalista, jeste da je neophodno više ekspertize, više nege i investicija što hitnije.
– Čini mi se da severne i istočne države u Evropi imaju više gojaznih nego južni deo kontineta. Jedan uticaj je sigurno klima, a drugi ekonomski status. Ljudi sa nižom seocijalnoeknomskom podrškom su pod većim rizikom. Tu su i nutritivne navike kao i stepen fizičke vežbe. Ono što je zabrinjavajuće jeste da 90 procenata gojazne dece ostanu to i u odraslom dobu. Stoga je veoma važno razvijati kampanje u detinjstvu – dodaje Mens.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Upaljeno grlo – kako detetu olakšati tegobe?
U veku opšteg napretka u kome živimo, izgleda kao da je najrazumnije biće na planeti - čovek - zaboravio i zanemario najvažnije i najjednostavnije principe života, posebno funcionisanja ljudskog tela....
Da li merenjem temperature na čelu “zračimo” decu?
Otkad su deca krenula u školu i otkad im se na ulazu meri temperatura beskontaktnim termometrom (tzv. toplomerom) od više prijatelja koji rade u školstvu sam čuo da ima roditelja...
Sve više dece se rađa bez umnjaka, sa dodatnim kostima u nogama i arterijom u podlaktici: Čovečanstvo prolazi kroz “brzu evoluciju”
Neka deca danas se rađaju bez umnjaka, a sve više ljudi ima i dodatnu arteriju u podlakticama što sve ukazuje da čovečanstvo trenutno prolazi kroz ‘mikro-evoluciju’, pokazala je nova studija,...
Slika na kojoj je zabeležen jedan od najneverovatnijih trenutaka medicine
Na ovoj slici je zabeležen jedan od najneverovatnijih trenutaka medicine. Naime 1922. godine na Univerzitetu u Torontu, naučnici su otišli u bolničko odeljenje s decom koja su bila u komi...
Nema komentara.