U intervjuu za “Novosti” profesorka Aleksandra Perić Popadić, iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da žene u reproduktivnom periodu češće obolevaju od autoimunskih bolesti, a veruje se da je uzrok tome uticaj glavnog ženskog hormona – estrogena.
Profesorka dr Aleksandra Perić Popadić: Za sve autoimune bolesti postoji savremena terapija, razlika je samo u tome da li su lekovi dostupni o trošku osiguranja ili nisu. Trudnoća čest okidač za ova oboljenja
Iako nema zvaničnih epidemioloških podataka, klinička praksa pokazuje da sve veći broj pacijenata zbog tegoba izazvanih autoimunskim bolestima traži pomoć lekara. Stanja u kojima organizam sam stvara antitela koja napadaju sopstvene ćelije i tkiva i uzrokuju organski ili sistemski narušeno zdravlje su mnogobrojna. Nevolja je što ova oboljenja često mogu da budu prikrivena, ili da po simptomima upućuju na neku sasvim drugu bolest.
U intervjuu za “Novosti” profesorka Aleksandra Perić Popadić, iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da žene u reproduktivnom periodu češće obolevaju od autoimunskih bolesti, a veruje se da je uzrok tome uticaj glavnog ženskog hormona – estrogena.
– Autoimunska bolest se kod žena najčešće ispoljava između 15. i 55. godine. Može da se javi i pre 15. godine, mada dosta ređe, dok posle 55. podjednako obolevaju oba pola. Kod žena je trudnoća često okidač za ispoljavanje autoimunske bolesti, koja je do tada samo tinjala ili uopšte nije pokazivala simptome. Neretko se iza pobačaja krije upravo autoimunsko oboljenje. Zato bi već posle prvog pobačaja trebalo ispitati uzrok koji je doveo do gubitka ploda.
* Da li svako autoimunsko oboljenje narušava reproduktivno zdravlje?
– U principu da, ali uzrok pobačaja usled autoimunske bolesti najčešće su lupus i antifosfolipidni sindrom, mada i poremećaji u funkcionisanju štitaste žlezde mogu biti značajan faktor. Što se tiče antifosfolipidnog sindroma, on može da se javi u okviru lupusa kao primarne bolesti, ali može da postoji i sam za sebe. Ovaj sindrom je praćen arterijskim i venskim trombozama i trombocitopenijom u krvnoj slici.
NAJČEŠĆE DIJAGNOZE*
Koje su najčešće autoimunske bolesti? – To su oboljenja štitaste žlezde, kao što je Hašimotov sindrom, dijabetes melitus tipa 1, reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, Sjogrenov sindrom, celijakija, autoimunski hepatitis, primarna bilijarna ciroza i, u manjem broju slučajeva, sistemska skleroza.
* Mogu li žene koje boluju od autoimunske bolesti da se ostvare kao majke?
– Većinom da, uz udruženi nadzor lekara koji leči autoimunsko oboljenje i vodi trudnoću. Začeće se savetuje kada je autoimunska bolest u fazi remisije ili mirovanja i kada je određena odgovarajuća terapija. U suprotnom, može da bude posledica i po ženu i po plod.
* S obzirom na to da bolest može dugo da tinja i da ne pokazuje simptome, da li postoji mogućnost da se otkrije na vreme?
– Utvrđeno je da su žene, recimo, pre nego što im je dijagnostikovan lupus, imale fotosenzitivne reakcije na sunce i da su te reakcije bile praćene osipom kože. Većina njih je to stanje posmatrala kao alergiju na sunčeve zrake, međutim, obično posle nekoliko godina se pokaže da je reč o sistemskom eritemskom lupusu. Dakle, UV-zračenje može da bude okidač za ispoljavanje te vrste autoimunskog oboljenja.
* Da li su autoimunske bolesti genetski uslovljene i, osim trudnoće i UV-zračenja, šta još može da bude okidač za njihovo ispoljavanje?
– Kod autoimunskih bolesti uglavnom govorimo o genetskoj predispoziciji. Ako bolest postoji, ona će da se ispolji pre ili kasnije, a okidači koji je ubrzavaju su i dejstvo hormona, virusi, neke bakterije, pojedini lekovi, stres, zagađenost životne sredine…
* Da li postoje specifični simptomi koji upućuju na autoimunske bolesti?
– Pacijenti se najčešće žale na dugotrajnu malaksalost, gubitak u težini, oticanje limfnih žlezda, bolove u zglobovima, naročito sitnim zglobovima šaka i stopala, promene po koži, na ranice u ustima i nosu, povišenu telesnu temperaturu… Ovi simptomi mogu da budu povezani s mnogim drugim bolestima, često i sa samom prehladom ili padom imuniteta. Zato nije čudno što mnogi pacijenti dođu do prave dijagnoze tek posle nekoliko godina. Ipak, svest lekara o postojanju autoimunskih bolesti u poslednjih 10 godina je mnogo prisutnija, i kod pojave ovakvih stanja mnogo češće upućuju pacijenta na skrining antitela i na analizu drugih imunoloških parametara.
* Kako se leče ove vrste oboljenja?
– Za sve autoimunske bolesti postoji savremena terapija. Jedino je pitanje da li su svi lekovi dostupni o trošku osiguranja ili nisu. Inače, za lečenje autoimunskih bolesti koriste se različiti lekovi, od nesteroidnih antiimflamatornih lekova, koji su kod nekih pacijenata prva linija odbrane, preko antimalarika, glikokortikosteroida, citostatika, pa sve do biološke terapije monoklonskim antitelima.
BOLUJE 10 ODSTO POPULACIJE
* Koliko ima autoimunih bolesti?
– U literaturi se pominje do 100 različitih dijagnoza, a procenjuje se da u opštoj populaciji od ovih bolesti boluje od tri do deset odsto populacije.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Zlatna pravila za skidanje temperature kod dece
Večita je dilema da li treba odmah popiti lek za skidanje temperature, čak i onda kada živa...
Pedijatar upozorava: Ako deca imaju ove simptome, ne vodite ih u vrtić
S novim britanskim sojom korona virusa klinička slika dece se približava onoj kod odraslih, upozorio je pedijatar Saša Milićević. Ukazao je da su simptomi kod alergije i korona virusa slični...
Lekari: Pad obuhvata vakcinisane dece i do 40 posto, rizik od epidemije morbila
Specijalista pedijatrije prof. dr Jelena Vojinović izjavila je da je zbog izazova koje je donela pandemija koronovirusa zabeležen značajan pad u obuhvatu redovno vakcinisane dece, posebno u delu MMR vakcine....
Pedijatar dr Milićević: Ne važi više ta teorija da su deca pošteđena, sve ih je više sa ozbiljnom upalom pluća
Na odeljenju neonatologije Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu leži beba na respiratoru. Da li je ovaj slučaj pokazatelj promene ćudi virusa ili su u pitanju drugi faktori – pitanje je...
Nema komentara.