Ovih dana se ratuje na sve strane, Ukraina, Rusija, pojas Gaze, teško mi je da to prihvatim, koliko god da pokušavam sebi da pojasim ne razumem to globalno. Pošto ne mogu ništa da pomognem na tom makro nivou, imam jedno pravilo:
Informiši se, ali se ne pecaj.
Pročitam, da budem u toku, ali ne primam tugu na srce. Tako kažu u Bosni i Hercegovini, valjda su ih sve te godine razdora naučile da je jedini način da preživiš upravo taj:
Ne veži tugu za srce.
Da se manem sveCke politike. Gane me ponašanje na mikro planu. Slušam svoje prijatelje, sve priče su iste. Nikada bolji uslovi u firmama, plate su ok, imaju dobre kancelarije, automobile…sve. Nikada gori ljudski odnosi. Ljudi su pred pucanjem.
Neka mržnja ušla u ljude.
I sam poznajem neke koji mrze. Fascinantno mi je da u svoj krug mržnje lako ubace najbliže prijatelje. Posebno se „prime na zlo“ ako su načeti, ako imaju neku ranu, ako ih je neko načepio. A nema nijednog od nas ljudi koga neko nije načepio. Ako prihvatiš mržnju počinješ da rđaš.
Rđa – napada, razara, uništava čak najtvrđe gvožđe, a kamoli mekanog čoveka.
Baš kao i rđa takvi ljudi zaraze ostale. Ostale mrze. Mrze uglavnom bolje od sebe, one lošije od sebe preziru. U kojoj god da si grupi, nećeš im udovoljiti. Kada malo bolje pogledam vidim da mrze i sebe.
Brine me što ih toliko ima – kolektivna svest mržnje. Plaši me to. Ne vodi ničemu, a oni koji mrze ne vide da će ih to uništiti… kao da su im oči zarđale. Nasuprot onim sa ružičastim naočarima oni u svemu vide loše. Mržnja im postaje smisao života.
Mrzim dakle postojim.
Imam utisak da ne bi znali da žive ako nemaju koga da mrze, ako nemaju neprijatelja, ako nemaju protivnika, pa makar i samog sebe.
Rđa se ne pere, od nje ostaju fleke i rupe, razara sama sebe.
Kada me baš okruže, kada rđavi naprave obruč oko mene, kada krenu da stežu i pomislim u sebi „Ovooo nema smisla, sve je otišlo u kupus.“ pojave se neki dobri ljudi, toliko divni da skidaju rđu kao antirost. To su oni koji vam pošalju poruku „Kako si“ i odmah vam bude bolje. Oni čije reči miluju, čiji zagrljaji greju dušu. Oni čija pojava zaceljuje rane.
Svima nam danas, više nego ikada, trebaju ovi „antirđ“ ljudi. Zato ne mrzi. Voli sebe. Voli druge. Svako od nas ima nešto što niko drugi nema da bi u životu uradio nešto što niko drugi ne može.
Moj daleki tetak Albert je davno rekao danas to vidimo uživo:
Svet je opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji su zli, već zbog dobrih koji ništa ne preduzimaju.
Učini danas nešto dobro, pošalji nekome: „Kako si?“ „Hvala ti što postojiš“….. zagrli nekoga ko se bori sa rđama.
Budi antirđ od čoveka.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – antirđavi 🙂
PS: Da bi kaznio one koji čine zlo, postidi ih dobrom zauzvrat.
PS2: Ako želite da podignete Instagram na viši nivo tu je e book koji vam može pomoći, pogledajte da li je za vas OVDE
*PS je iz Kurana, „ne veži tugu za srce“ je Andrić, tetak Albert se preziva Ajnštajn
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
