Dođe tako period života kada imam utisak da sam uradio skoro sve i da radim sve, a nikako da krene. Zadovoljan sam na skoro svim poljima, ali rezultati ne stižu, ili stižu mrljavo.
Dugo već primenjujem ovaj princip kod projekata i života: Uradim ono što je potrebno, zatim sve ono što je moguće i počne se ostvarivati ono „nemoguće“.
Uzmimo na primer cilj: Istrčati polumaraton. Za sada je to za mene, možda i za tebe, nemoguće. Punih 20 km, a ne možemo istrčati ni tri.
Ako nam je fokus na tih 20 kilometara i pokušamo da ih „napadnemo“… nema od toga ništa…jer
Ne umara rad već misao da rad umara.
Što više verglamo po glavi neku ideju ona počinje da umara, zamara i plaši…i što je bliža – sve nam dalja biva. Ako ti je ovo poznato, čitaj dalje.
Šta je potrebno da bih istrčao polumaraton? Prvo sam kupio pismene patike, ostalu opremu imam. Potrebno mi je vreme – ustaću ranije sat vremena, uveče ne mogu da trčim jer mi ne prija, ali mogu da legnem ranije.
Sa neta sam skinuo plan pripreme za polumaraton.
Šta je moguće, a mogu da uradim? Krenuo sam da trčim, po planu. Čudno je što me i dalje vuče krajni cilj, ja bih odmah i odmah sve. Poznato? Prvi dan 1 kilomerar, pa tako cele nedelje. Druge sam bio na 2.5, pa 3, pa 6 i tako sam došao do 16 km.
Znaš šta sada sledi. Da se pohvalim da sam istrčao svoj prvi polumaraton. Da sam uspeo. Pobedio. Johny kralju… Ali prc.
Nisam uspeo.
Uradio sam sve što je potrebno, zatim ono što je moguće, ali „nemoguće“ se nije ostvarilo. I to mi se dešava na svim poljima.
Gde je zec? Znam da postoji neki zec koji zeza. U kom grmu čuči?
Volim da poćutim u ovakvim trenucima i da sagledam šta sam sve uradio. Radim, trudim se, novi projekti, novi planovi, novi poslovi, novi ljudi… Sve je kako treba… Vatromet novog.
Mnogo novog dolazi, a šta je sa starim?
Staro je još tu. Deset godina kako smo se uselili u stan nismo uradili reviziju starog. Imam 100 planova za vikend, supruga i ja smo sami par dana što je neprocenjivo, deca su na selu i na kampu… da iskoristimo…
Skupljam hrabrosti i pitam pa šta bude:
Hoćeš da raspremimo stan? Počinju ove stvari da me guše.
Ja sam htela to da predložim ,ali mi bilo glupo da ne iskoristimo lepo vreme, sami smo… šta misliš?
Krećemo za vikend. Bacamo sve što je potrebno baciti, poklanjamo sve što je moguće pokloniti. Pravimo mesta za novo, za sveže, za nemoguće.
Tri puna dana. Dok smo raspremali, napulju je tutnjila oluja, jedna velika – zovu je superćelijska i dve manje… Planeta se čisti, rasprema. šalje poruke, došlo joj je do guše.
Stižu mi tri poziva. Tri saradnje koje nikako da krenu. Krenule su. Baš u nedelju popodne. Čekale su da uđu u raspremljeno, u čisto.
Posle oluje jutra su najjasnija, kao i oči posle suza.
Tu je zec. Očistite kuću, pobacajte nepotrebno, poklonite sve što nema upotrebnu vrednost, priznajte sebi da ste kupili neku glupost i bez obzira na cenu samo je bacite… Ako treba isplačite se. Teško ide, ali je osećaj prelep na kraju. Napravite mesta.
Uradite sve što je potrebno, zatim sve što je moguće, napravite mesta za novo, za sveže, za čudesno, i nemoguće će početi da se ostvaruje.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – čudesni 🙂
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
