Batine… Uh…

Kada sam prvi put čula za predlog ovog novog zakona o fizičkom kažnjavanju dece, pomislila sam, ne udubljujući se previše – konačno jedan lep zakon kome nema šta da se prigovori… moram da kažem mami, obradovaće je to što će njen stil vaspitanja dobiti potvrdu u zakonskoj formi. Dakle, da, ja sam jedno od one dece koja nikada, ponavljam NIKADA, nisu dobila batine. To je istina, koju mogu da potvrde svi koji poznaju moje roditelje. Jer…

Dovoljno je bilo da neko neupućen, slučajno, ili neko „upućen“, tobož slučajno, pred mojom mamom iznese opasku o tome kako batine ipak… možda… nekada… i nisu tako loše…  pa da za uzvrat dobije besplatnu edukaciju u vidu opširnog predavanja o divljačkim metodama vaspitanja, (ne)odgovornom roditeljstvu, dostojanstvu deteta, veku u kome se nalazi i sl.

Za mog tatu, nekako, tu i nije bilo šta puno da se filozofira. On nije mogao da shvati kako nekome uopšte može da padne na pamet da udari dete. Roditeljstvo se za njega svodilo otprilike na – decu čuvaš i štitiš od svega i svačega što može i ne može da se desi, plačeš zajedno sa njima kad su tužni i raduješ se kad su srećni, voliš ih najviše na svetu, a sve ostalo su igra i slatkiši.

E sad, žao mi je, ali moraću da razočaram sve one koji su mislili da sledi pljuvanje demonizovanog dr Zorana Milivojevića i zgražavanje nad njegovim divljačkim stavovima o primeni batina u vaspitne svrhe i hvaljenje presvetle dr Nevene Čalovske-Hercog i njenih pristalica profesionalno edukovanih da vole i štite decu više od njihovih ubogih, nepismenih, glupavih roditelja.

Meni se nekako eto čini da su i jedan i drugi doktor malko omašili suštinu. Prvog sam godinama rado čitala i uvažavala, ali posle njegovog detaljnog opisa na koje se sve načine smeju fizički kažnjavati deca, ostala mi je koža i dalje naježena, dok me je drugi, to jest druga (doktorka) impresionirala svojim stavom da roditelji samim tim što imaju dete nisu adekvatni i da se brinu o njemu, već su za to neophodne specijalne obuke, seminari, edukacije i sl.  – pa sad kad joj samo vidim sliku, dobijem želju da čvrsto zagrlim svoje dete i da zarežim.

Jer, eto, ne, moji mama i tata nisu bili ni psiholozi ni pedagozi, ni slično (mama trgovac, tata automehaničar), a, čudno, nisu bili ni žrtve nasilja u porodici (odrastali su u tipičnim porodicama sa puno dece, batine isto tipične, tomsojerovske – npr. iz osvete uništiš baštu namćorastog komšije, pocepaš tek kupljene pantalone, i sl.).

I zaista ne znam odakle im tako napredna roditeljska shvatanja. Možda zato što su bili mladi, ili sam ja bila neko mnogo dobro dete (već vidim mamu kako se prekorno mršti!), možda zato što su samo bili obični, normalni ljudi koji su se voleli. U svakom slučaju, prirodno, nije mi nikad padalo na pamet da dovodim u pitanje takav vrednosni sistem – kao da ja, koja nikad nisam dobila batine, uopšte mogu da razmišljam o drugačijim modelima vaspitanja.

U međuvremenu sam i sama postala roditelj. S obzirom na to da ni moj životni saputnik, takođe, nikada nije dobio batine (kakav fin svet, da čovek ne poveruje!?!) mi bismo mu sada došli nešto kao „nulta porodica“, začetnici najnovije generacije ljudi odgajanih bez batina koji će od sveta napraviti raj na zemlji.

Aha, osim što… hm, pa recimo da istina možda ipak ima nekoliko lica.

Kako roditelj može da utiče na razvoj dečjeg mozga – 5 jednostavnih metoda

Pet preduzetničkih lekcija kojima morate naučiti svoje dete da bi uspelo u životu

Ćalac

10 razloga zašto bi mame trebalo da vole proleće

Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?

Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...

Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas

Piše Ljubinka Boba Nedić   Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...

“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta

'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...

Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu

Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...