Kako, pa šta onda da radite?! Pa, šta ste pravili decu, kad pre toga niste prošli adekvatne obuke za roditelje!
Zbog toga želim da podelim ovu priču karakterističnog i poučnog naslova sa svim onim roditeljima koji se trude i žele da pruže najbolje moguće vaspitanje svojoj deci a nisu profesionalni psiholozi i pedagozi.
Zašto je bolje da odmah predate svoju decu u neku socijalnu ustanovu i da prekinete agoniju
(Istinita priča sa par preuveličanih detalja)
Prve dve godine našeg roditeljstva prošle su u savršenoj harmoničnoj idili. Dobro, ako izuzmemo prva četiri meseca paničnog straha dok smo čekali ispred inkubatora prvi kilogram, prvi mililitar mleka, prvi samostalni udah, prvi zagrljaj… jeste bilo malo stresno…
I da, moramo da izuzmemo i prvu godinu intenzivnih fizijatrijskih vezbi i kojekakvih strahova da li će ikada moći samostalno da stoji, hoda i sl…
I da, zaboravila sam, oštećen sluh… pa i to je, onako… ti slušni aparati, logopedi, testovi, da li će moći da govori, da se normalno razvoja… jeste bilo malo stresno… mislim,… i sad je… Ali dobro…
Verujte mi, sve mimo toga je zaista bilo harmonična idila! Ne zaista, bez i malo ironije. Prve dve godine, imali smo savršeno zdravu i srećnu bebu. Sve gore navedeno bio je pakao koji smo nosili u zaključan u svojim glavama i dušama, ali naša beba je svakodnevno bila srećna i nasmejana, vesela i živahna, i pored svega, napredna i čak zdravija od proseka. Vodali smo je svuda sa sobom, išli smo svakodnevno na kojekakve terapije i vežbe, išli smo čak i na ozbiljna, daleka putovanja. Savršeno se uklapala u svaki ritam, ne skidajući osmeh sa lica.
Bili smo idealna porodica sa reklame za stambene kredite, sa divnom, nasmejanom, lepo vaspitanom malom devojčicom (roditelje bi malo trebalo doraditi u fotošopu, ali dete je bilo savršeno).
Međutim, đavo nikada ne spava.
Ponosno smo proslavili i drugi rođendan. E sad, svi savremeni, edukovani, moderni roditelji naravno vrlo dobro znaju šta znači termin “terrible twos”.
Šta, ne znate! Nedopustivo! Strašno ko sve danas može da bude roditelj…
Hajde, objasniću ukratko, ali, posle toga pod hitno na Google, na dodatnu edukaciju – savremene razvojne skale dece od nula do 25 godina, – neurologija sa razvojnom psihologijom dece, – uticaj rane ishrane na talente vaše bebe, – kako razviti nadprosečnu inteligenciju kod odojčeta, i sve ostalo što vam izađe na slične teme… Pa, molim vas, to je elementarno znanje!
Ukratko, “terrible twos” označava onaj period u razvoju dece, oko druge godine, kada ona verovatno počinju da shvataju da postoji slobodna volja koja ljudima omogućava da rade ono što im se prohte, bez obzira na to šta ostali oko njih misle o takvom ponašanju. Ha, kakvo otkriće za jednog dvogodišnjaka kome se mozak razvija brzinom svetlosti i ima ideje luđe od francuskih nadrealista!
Jeste, jeste, to je ono valjanje po podu, vrištanje, udaranje, blamiranje po prodavnicama i prekorni pogledi onih srećnih savršenih roditelja koji vas namršteno prate dok odnosite svoje urlajuće, mlatarajuće dete iz parka kao džak, preko ramena, na neko mirnije mesto. A zatim mu u stilu Dalaj Lame objašnjavate kako ne može da sedne na ljuljašku na kojoj već sedi neko drugi ko je do malo pre isto tako urlao i sada krvnički gleda svakog ko mu se približi. Pa ga onda uveravate kako potpuno razumete njegovu frustraciju i znate da mu je teško pa mora da se dere i otima, ali da će u vama uvek imati bezuslovnu roditeljsku ljubav i podršku, pa ćete zajedno nekako pregurati tu groznu drugu godinu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Prijavi se za vebinar “7 roditeljskih mitova koji ti otežavaju život”
Da li je svaka kazna nepoželjna i traumatična za dete? Postoji li jedan pravi recept za podizanje dece? Koliko roditelji zaista mogu da utiču na svoju decu? Da li treba...
Jesam li ja kanta ili roditelj?
Nemam svoje granice. Ja sam majka koji je previše ozbiljno shvatila ideju da biti roditelj znači biti sigurna luka i kanta za negativne emocije svoje dece. Zato što želim da se osećaju potpuno prihvaćenim, dopuštam...
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
Zanimljiv, duhovit i svakako realističan pristup ovoj uvek aktuelnoj temi. Medjutim, grešite u pretpostavci da ste monstrum (od majke) ukoliko “zgrešite”, to jest pribegnete neželjenom ponašanju, odnosno batinama. Ni jedan psiholog ili terapeut Vam neće dati tu etiketu, jer se podrazumeva da je ljudski grešiti, znači greške su prihvatljive. Medjutim, fizičko kažnjavanje kao izbor metode vaspitanja je pogrešan, to zapravo poručuju protivnici Z. Milivojevica. (Ne da ste automatski monstrum.) I, lično verujem da je ova zabrana usmerena na one roditelje kojima je to prvi izbor u vaspitanju dece, što sa Vama i većinom roditelja srećom, nije slučaj.
@neki drugi dr. Fantastičan tekst.Suština borbe protiv ovakovog nakaradnog zakona uopšte nije ono što navodite i pokušavajući da relativizujete. Možda ste zaista puni idealističkog naboja i humanih principa, pa u svojoj naivnosti ne vidite šta “zapadni dobrotvori i neše mesije valjaju iza brega”. Vredelo bi da dobro razmislite o posledicama ozbiljnog mesanja drzave u porodične odnose. Koja je to šteta da se dozvoli nekome da proizvoljno pprocenjuje(preciznosti tu nema) da li je roditelj prešao meru ili ne. Uostalom postoji sasvim dovoljno paragrafa u postojećim zakonima da stvarno se onemoguće i kazne roditelji nasilnici. Sve ostalo je otvaranje pandorine kutije sa neverovatnim mogućnostima zloupotreba, a bez i jednog potrebnog razloga da se donose takvi zakoni. Pogledati odličnetekstove dr Slobodna Antonića i doc Milana Stankovića:
http://www.nspm.rs/prikazi/gradjansko-vaspitanje-i-deca-spijuni.html?alphabet=l
http://srbin.info/2015/01/08/sta-nam-sprema-evropa-da-li-ce-deca-vaspitavati-roditelje/
Naš narod uima sasvim lepu izreku NE ČAČKAJ MEČKU!!!
Ako pal pripadatelokobimim NVO-ima mesijima evroatlantskih blagostanja, gej civilizacije i vlasništva državne administracije nad svakimsekundom naših života, onda sa vama nema bilo kakve dalje diskusije već surove borbe. Izbora nema, poraz je i kraj civilizacije.